Holokaust može da se desi ponovo

– Građanski nemiri širom Evrope, sve veći broj ekstremističkih pokreta, sukob u Ukrajini, opominju nas da se setimo stradanja tokom Drugog svetskog rata. Strahote Prvog i Drugog svetskog rata treba posmatrati iz različitih uglova, da bismo otklonili slične ili iste uzroke iz kojih bi mogle da nastanu takve posledice, izjavio je Nikolić, dodavši da se ne sme dozvoliti da vreme zamagli istinu i promeni odnos prema Holokaustu. Vence na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu položili su i predstavnici Skupštine i Vlade Srbije, jevrejske zajednice i više ambasada.

Predsednik Češke Miloš Zeman pozvao je juče na forumu o ekstremizmu, antisemitizmu i terorizmu u Pragu sve članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da udruženo povedu oružanu operaciju protiv međunarodnog terorizma i Islamske države kako bi se u začetku sprečio njihov plan svojevrsnog superholokausta.

– Holokaust počinje s prvom klupom u parku na koju ne sme da sedne Jevrejin. Gasna komora je samo finale. Moramo da se zapitamo da li smo danas svedoci recidiva koji će obuhvatiti ne samo Jevreje i druge već i muslimane, kazao je Zeman drugog dana foruma „Pusti moj narod da živi“.

– Nedostaje nam hrabrost. Stalno mislimo da teroristički pokreti mogu da se edukuju. Da. I Hitler nas je edukovao. Gasnim komorama. Sa teroristima se ne pregovara. Protiv njih se bori. Ne možemo samo da se borimo površnim izmenama zakona, već oružanom silom kao što je moglo da bude u Nemačkoj 1936. godine, kazao je češki predsednik na dvodnevnom forumu povodom 70. godišnjice oslobođenja logora Aušvic, koji je organizovao Evropski jevrejski kongres i Evropski parlament. Na forumu je učestvovalo preko 30 predsednika parlamenata, među njima i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković.

U nekadašnjem nacističkom logoru Aušvic Birkenau na 70. godišnjicu oslobođenja logora i Dan sećanja na žrtve Holokausta, prvi put otkako se obeležavaju godišnjice, čuli su se samo glasovi žrtava, njih 300 koji su preživeli pakao logora.

Šefovi država i vlada, među kojima je bio i predsednik Nemačke Joahim Gauk, Francuske Fransoa Oland i zvaničnici delegacija 49 zemalja, bili su na tom najvećem stratištu Jevreja u Evropi samo publika. Delegaciju Srbije je predvodio ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Halina Birenbaum, Kažimjež Albin i Roman Kent, poljski Jevreji koji su prošli kroz pakao najveće fabrike smrti koju je Hitlerov Treći rajh podigao na jugu okupirane Poljske u ime svih žrtava Holokausta i mrtvih i živih, ispred nekadašnjih gasnih komora, ponovili su poruku „Desilo se, a može da se desi ponovo, svugde“, reči koje je napisao italijanski Jevrejin, pisac i hemičar, bivši logoraš, Primo Levi.

Od 1940. godine kada su nacisti otvorili koncentracioni logor na periferiji Aušvica na jugu Poljske, najpre za Poljake, da bi ga 1942. godina odredili kao ključno mesto za plan istrebljenja Jevreja i proširili logor i na Birkenau, u gasnim komorama ili zbog stravičnih uslova i u monstruoznim medicinskim eksperimentima na logorašima, život je tu izgubilo najmanje 1,5 miliona ljudi.

Najviše je u Aušvicu pobijeno Jevreja iz svih evropskih zemalja, ali i 75.000 Poljaka, 21.000 Roma, 15.000 sovjetskih vojnih zarobljenika i najmanje 15.000 pripadnika drugih naroda Evrope. Logor su 27. januara 1945. godine oslobodili vojnici Crvene armije i 231 sovjetski vojnik položio je život da definitivno okonča monstruozno nacističko „rešenje jevrejskog pitanja“.

LSV: Jedan školski čas o Holokaustu

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je juče da se u svim školama u Srbiji barem jedan školski čas posveti sećanju na žrtve nacističkog progona u Drugom svetskom ratu. Liberalno-demokratska partija (LDP) ocenila je juče da žrtve Holokausta i Drugog svetskog rata ne smeju biti zaboravljene jer bi na taj način bio omogućen i zaborav zločinačke politike koja je milione nevinih ljudi oterala u smrt.