U TV Vojvodinu sam došao sa pozicije odgovornog urednika dnevnog lista Blic na poziv programske direktorke Sande Savić, jer je tadašnje rukovodstvo želelo da profesionalizuje i modernizuje informativni program. Zatekli smo potpuno zapušteno stanje svih redakcija, u kojima je bilo bitno popuniti programsko vreme i ništa više.
Novinari ove kuće otvoreno su mi tada, 2011, priznali da ne gledaju svoj program, da na tom kanalu nema šta da se vidi. Na rasporedu novinara za taj dan pisala su imena onih koji slobodni, a ne onih koji su na smeni. Na kolegijumima se nije raspravljalo o temama, uglovima neke priče, sagovornicima, već se jednostavno najava događaja pretvarala u programsku košuljicu, kaže za Danas Igor Božić, urednik Televizije N1, koji se proteklih dana našao na meti tabloida Informer i drugih provladinih medija zbog svog angažmana u Radio – televiziji Vojvodine.
Na pitanje zašto je to bilo tako i kako je moguće da na taj način funkcioniše jedan javni servis, Božić objašnjava da je „glavni razlog politika, koja se očigledno ozbiljno umešala devedestih, ostavljajući ožiljke koji ni posle više od deset godina od pada Slobodana Miloševića nisu zarasli“.
-Partijska ideologija nije tu bitna, bilo je važno ko pripada nekoj partiji ili ko je dobar s kojom strankom. Na taj način će biti zaštićen. Uređivačka politika po principu „nemoj njega on je njihov“. U takvoj sitauciji ne postoji mnogo izbora, mogli smo da tražimo ljude kojima to nije bilo bitno, novinare koji su hrabri da rade s „dođošima iz Beograda koji ne razumeju Vojvodinu“. Na stranu što se tadašanja redakcija više bavila Kosovom nego Vojvodinom, i na stranu to što su nas, zbog programske politike koja je trebalo da bude usmerena Vojvođanima, nazivali beogradski autonomaši, suština otpora na koje smo naišli bilo je da se ništa ne promeni.
Smetalo im je što Danica Vučenić ima svakodnevne intervjue s ličnostima koji ne bi dolazili u Novi Sad, pa su kao rasipanje novca naglašavali iznajmljivanje studija u Beogradu?! Sve to smo slušali stalno, jer im je smetalo da se na RTV-u pojavi kredibilna emisija, koja se citira i prenosi. A prenosili su je svakodnevno, kao i stotine vesti koje smo proizveli s mladim novinarima, koje su sputavali u napredovanju, kojima nisu bili rešeni statusi i koji su godinama radili kao honorarci. Njima smo dali šansu da se dokažu, i oni su je prihvatili. Odjednom je stvorena energija, bez straha od cenzure, nije više bilo potrebe da se stide programa za koji rade. Promenjen je vizuelni identitet, TV Vojvodina je bila u pokretu – kaže Igor Božić.
On ističe da je posle godinu i po dana svakodnevnih odlazaka za Novi Sad, njegov cilj bio ispunjen.
– Formirana je redakcija koja je radila kao tim. Osim onih koji nisu radili, to su oni koji su sada u statusu vršioca dužnosti. Nisu radili i primali su plate. Jedini posao koji su imali bio je da dojavljuju lokalnim čelnicima stranaka ko šta priča u redakciji, i da proizvode atmosferu straha među onima koji rade i proizvode program, kako će i koga smeniti kada oni dođu na „vlast“. U niskom startu su čekali da se „vrate“ pravdajući to političkom promenom volje naroda, bez ikakve ideje šta javni servis treba da predstavlja. Njihovo shvatanje javnog servisa jeste da treba da služe vladajućoj partiji, jer vladajuća partija daje platu. Daje i kada ne radite.
A nisu radili deset godina. Jedini razlog zašto se sada diže galama protiv nas tzv. „dođoša“ jeste da se opravda aktuelna čistka u RTV i skrene pažnja na nešto što su pre pet godina radili „Pečat“ i „Tabloid“, a sada „Informer“, zaključuje Igor Božić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
