„Kupujem sva dela od Tolstoja. Šifra: ‘AO-1’.“ Iako na prvi pogled izgleda kao običan oglas, to je u stvari deo tajne komunikacije strane obaveštajne službe i pripadnika nekadašnje Jugoslovenske narodne armije.
Ovim oglasom, objavljenim 13. januara 1968. godine u Politici, jedna ambasada u Beogradu potvrđuje da je zainteresovana za podatke koje im je pismom ponudio vojnik JNA, koji se potpisao kao „Usamljeni osvetnik“. To je deo muzejske postavke Vojnobezbednosne agencije (VBA), u kome je prikazan razvoj vojne službe bezbednosti u Srbiji od početka 19. veka.
Raspored, brojno stanje vojnih jedinica, njihova namena i zadaci, vrste i količine naoružanja, planovi odbrane zemlje i mobilizacije jedinica bile su informacije za koje su najčešće bile zainteresovane inostrane tajne službe, kada je reč o špijuniranju na području nekadašnje Jugoslavije i Srbije.
Načini komunikacije špijuna i stranih obaveštajnih službi za koje su radili bili su raznovrsni i menjali su se tokom istorije. Interesantan je slučaj tajnopisa (korišćenjem nevidiljivog mastila) iz 1984. godine. Oficir JNA je od strane službe dobijao „uputstva za rad“ pisana nevidljivim mastilom na celuloidnim trakama, koje izgledaju kao negativ filma. Te trake su bile umotane u rolne i spakovane u flomastere. Tekst tajne poruke je postajao vidljiv tek kad se premaže specijalnim rastvorom, koji se dobijao rastvaranjem tablete – razvijača u vodi. Tableta je izgledala kao običan aspirin ili vitamin.
Ovu opremu je špijunu dostavila strana služba za koju je radio, a bila je skrivena u kutiji za prvu pomoć. Inače, i izveštaji tog špijuna su dostavljani na isti način, putem tajnopisa. Cela komunikacija je realizovana bez fizičkog kontakta, ostavljanjem izveštaja i uputstava na nekom skrovitom mestu. Takav vid kontakta tajni agenti nazivaju „mrtva javka“.
Kao u dobrim špijunskim trilerima, na centralnom mestu muzejske postavke VBA prikazan je i slučaj iz 1949. godine, iz vremena Informbiroa. Tadašnji oficir JNA prenosio je tajne podatke preko granice sa Mađarskom, skrivene u specijalnoj komori u đonovima svojih cipela.
Jedan od poslednjih primera je iz 1995. godine kada je strana služba oficiru Vojske Jugoslavije dostavila laptop za slanje tajnih vojnih podataka i prijem naloga za obaveštajni rad elektronskim putem.
Izložbena postavka sledi hronološko-tematski pristup, a istorijat razvoja vojne kontraobaveštajne službe podeljen je na šest perioda. Upravo 12. novembar – Dan VBA, vezan je za početke kontraobaveštajnih službi u Srbiji. Tog datuma 1839. godine, u vreme vladavine Milana Obrenovića, sina kneza Miloša, donet je Vojni zakon, prvi pravni akt u kome se uređuje bezbednosna zaštita jedinica vojske.
U muzeju VBA može da se vidi razvoj kontraobaveštajne službe kroz vreme, od Karađorđa i Miloša, preko OZNE, Kontraobaveštajne službe (KOS), Organa bezbednosti JNA i Vojne službe bezbednosti, do VBA, koja je zvanično počela s radom 1. januara 2004.
Interesantno je da, uprkos brojnim naporima domaćina, nije pronađena naredba o formiranju KOS-a. Pojedini istoričari smatraju da osnivanje KOS-a nije bilo „pismeno“, ali je najverovatnije u burnom vremenu posle rata ta dokumentacija jednostavno izgubljena.
Veliko interesovanje
Muzejsku postavku VBA, koja je izazvala veliko interesovanje javnosti, do sada su posetili mnogi učenici beogradskih osnovnih škola i studenti Pravnog fakulteta iz Beograda i Kragujevca, Fakulteta političkih nauka i Fakulteta bezbednosti iz Beograda. Građa muzejske postavke VBA koristi se i u naučnoistraživačke svrhe. Od ove godine, u VBA stažiraju studenti Multidisciplinarnih master studija, koji se bave istraživanjima u oblasti bezbednosti.
Bubica u slaniku
Deo ove postavke je prikaz tehničko-tehnološkog razvoja raznih sprava koje su koristili bezbednjaci naše, ali i stranih tajnih službi. Prikazani su minijaturni fotoaparati za tajno fotografisanje dokumenata, kamere, magnetofoni, predajnici i mikrofoni za tajno ozvučenje – „bubice“, koji su mogli da se sakriju bilo gde – u slaniku, naliv-peru, džepu sakoa… Posebno su interesantne specijalne naočare iz šezdesetih godina prošlog veka, sa ogledalima-retrovizorima pomoću kojih je operativac mogao da otkrije da ga neko prati.
Enigma
Specijalna elektromehanička mašina za šifrovanje radio-telegrafskih poruka, koju je tokom Drugog svetskog rata koristila nemačka vojska Vermaht. U muzeju VBA izložena je mornarička enigma iz tridesetih godina prošlog veka, za koju se vezuje legenda da su je, tokom rata, saveznici zaplenili iz jedne potopljene nemačke podmornice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
