Jezik medija u Srbiji sve više podseća na mukanje

U tom kontekstu on navodi da smatra da je privatizacija medija poželjan, ali potencijalno turbulentan proces koji može, ukoliko se ne sprovodi brižljivo, da ima brojne negativne posledice i da uskrati velikom broju građana Srbije ustavno pravo na informisanje.

– Istim onim građanima koji su gubitkom bioskopa i gubitkom domova kulture ostali uskraćeni za kulturne sadržaje u svojim sredinama. Videli ste slučaj, gde beše, Bajine Bašte – lokalna samouprava je predvidela nulu za lokalne medije. Projektno finansiranje je dobra ideja, ali kako će ono biti implementirano u praksi? Zakoni su jedno, a implementacija nešto drugo, napominje Dragojević.

On ističe da mu je drago da njegova ideja inicira dijalog koji uključuje sve ove činioce, kao i „nužnost uljuđenja i civilizovanja medijske scene“, što otvara mogućnost formiranja nacionalnog saveta za medije koji bi reagovao na slučajeve grubog kršenja svih civilizacijskih i profesionalnih načela koji su postali učestala praksa i koji bi razmatrao činjenicu da sve privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom imaju preslikanu programsku šemu koja počiva na samo jednoj kategoriji – zabavi.

– Pravo svih građana Srbije je da imaju i školski, dečiji, obrazovni i kulturni program. Stalno ističemo floskulu da su frekvencije vlasništvo svih građana Srbije – neće biti da svi ti građani zahtevaju samo rijaliti emisije. Red ispred JDP odlučno govori protiv toga. Pričamo deklarativno o zaštiti srpskog jezika i ćirilice. Jezik koji gledamo i slušamo sve više podseća na mukanje, rikanje i gakanje. Pismo koje se koristi je u najvećem broju slučajeva latinica, dodaje Dragojević.

On ističe da francuski zakon insistira na 70 odsto programa na francuskom jeziku, kao i da mi treba da učimo od velikih civilizacija i država koje strateški brane svoj jezik i svoju kulturu. To je, dakle, kako kaže, čitav korpus tema kojim će braniti svoj predlog.

– Biće mi izuzetno drago da čujem stručnjake iz ove oblasti, napominje naš sagovornik.

Ovoj priči Dragojević priključuje i ideju koju, kaže, promoviše više od godinu dana – da se izdejstvuje da sve televizije sa nacionalnom frekvencijom prošire svoje reklamne blokove za jedan minut.

– Umesto 12 minuta – 13 minuta. Minut za kulturu – reklamiranje proizvoda savremene umetnosti, filmova, predstava, izložbi, knjiga, kulturnih manifestacija. Država preko Ministarstva kulture ulaže velika sredstva za savremeno stvaralaštvo. Većina građana Srbije nije informisana o ovome. Znamo o svakom deterdžentu na tržištu, a nemamo pojma o novim domaćim filmovima i pozorišnim predstavama. Zato nam se dogodi da odličan srpski film ima 900 gledalaca. Ovako nešto bi u našoj kulturi izvršilo „kopernikanski preokret“, a ta ideja ne košta emitere ništa. Verujem da može samo da im bude drago da su se uključili u nešto od opšteg interesa, zaključuje Dragojević.

Ko podržava, a ko ne?

Funkcionerka SPS Dijana Vukomanović rekla je za Danas da socijalisti predlog Srđana Dragojevića o ministarstvu za medije nisu razmatrali na stranačkim organima, dok je njihov partijski kolega Branko Ružić istakao da podržava njegovu ideju. Poslanici SNS, DS, kao i predstavnici novinarskih udruženja NUNS i UNS ne smatraju da bi se razdvajanjem Ministarstva kulture i informisanja nešto značajno postiglo.