Najava žalbe na presudu Šešelju

U najavi žalbe, glavnog tužioca Serža Bramerca, koja se prema pravilima mora podneti mesec dana od presude, navedene su osnove po kojima misle da se žale, pozivajući Žalbeno veće (drugostepeno) da ispravi krive zaključke Raspravnog(prvostepenog) veća, nabrajajući u kojim se paragrafima prvostepene oslobađajuće presude to i dogodilo.Na primer, „u paragrafu 29 Raspravno veće je odlučilo da ne uzme i u obzir dokaze o obrascu zločina, u paragrafima 192-198 Raspravno veće je zaključilo da nije dokazan široki i rasprostranjeni napad na civilno stanovništvo, u paragrafu 193 gde je Raspravno veće utvrdilo da ne može isključiti navode optuženog – da su civili bežali iz ratnih zona i da nisu prognani i da su im autobusi obezneđeni kao izraz humanosti“.Tužilaštvo je najavilo da će argumentovati žalbu u vezi sa odbacivanjem nekih navoda optužbe „u samo jednoj rečenici“ Raspravnog veća, bez da su uzeti u obzir ili razmatrani brojni izvedeni dokazi.To je prema najavi žalbe tužilaštva očito i u paragrafima presude 225-281 gde su prvostepene sudije razmatrale optužbe za Udruženi zločinački poduhvat (UZP) „bez osvrta na argumente optužbe i veliki deo dokaza, uključujući obrazac zločina, i bez nalaza o nameri optuženog ili drugih navodnih pripadnika UZP“.Optužba je najavila žalbu i u vezi sa zaključkom sudija o Šešeljevoj pomoći i podršci dobrovoljaca Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta koji su počinili zločine, stavljene optuženom na teret po zapovednoj odgovornosti (U Vojvodini, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1991-1993).Haški tribunal izrekao je 31. marta oslobađuću presudu Šešelju po svih devet tačaka optužnice za ratne zločine.Tužilaštvo je tražilo da Šešelj bude osuđen na kaznu od 28 godina zatvora.