Neutemeljene spekulacije i tragovi Vikiliksa

Vladika Filaret smenjen je prošle subote „tesnom većinom“ u saborskom glasačkom telu, iako se prethodno veče sabor saglasio da mu se pruži još jedna šansa da ispravi greške i prestupe, zbog kojih ga je sinod u martu privremeno suspendovao sa dužnosti episkopa mileševskog.

– Sabor je promenio svoju odluku pošto je mitropolit Amfilohije dobio poziv od američke ambasade, odakle su mu naredili da napravi pritisak na zasedanju – rekao je vladika Filaret posle smene.

On juče nije želeo da komentariše ni saborske odluke, ni navodno američko uplitanje o kome je govorio – tražio je da ga novinari „ostave na miru“.

Danasu je nezvanično potvrđeno da je mitropolit Amfilohije bio među arhijerejima koji su u subotu ujutru tražili glasanje o „slučaju“ Filaret“, a u visokim crkvenim krugovima bliskim mitropolitu negiraju tvrdnje vladike Filareta. Danasovi sagovornici kažu da je besmisleno optuživati američku ambasadu za mešanje u crkvena pitanja u Srbiji, kao i da Amerikanci nisu baš oduševljeni mitropolitom Amfilohijem.

– Ne deluje nimalo ubedljivo da je Ambasada SAD „zvala vladiku Amfilohija“ da urgira za razrešenje vladike Filareta. Takođe, nema osnova za tvrdnje da su i druge vladike smenjene zbog zahteva koje bi navodno stigli iz zapadnih struktura. Ne treba tražiti zapadno delovanje tamo gde ga nema, nego se fokusirati na rukavce u kojima se zaista događa. Neke zapadne diplomatije i službe koje deluju u našoj zemlji rade na slabljenju SPC, ali i Islamske zajednice Srbije. Delovanje je prikriveno „lepim rečima“ i „evroatlantskim idejama“, dok su radikalniji potezi prepušteni nekim našim susedima. Međutim, SPC se pokazala kao suviše tvrda i jaka što sigurno buni planere ugrožavanja njenog jedinstva – kaže za Danas istoričar Aleksandar Raković, bivši državni službenik saveznog i republičkog Ministarstva vera, autor knjige o političkom aspektu verskih izazova u srpskoj državi i crkvi posle raspada Jugoslavije.

Teolog Vladimir Dimitrijević, koji je zajedno sa docentom Pravnog fakulteta u Kragujevcu Zoranom Čvorovićem objavio knjigu „Srpska crkva i Vikiliks – zavet ili izdaja“, kaže da „ne može da tvrdi da iza smene vladike Filareta stoji američka ambasada“. On podseća da se „iz depeša koje je objavio Vikiliks saznalo da su SAD bile veoma zainteresovane za smenu episkopa raško-prizrenskog Artemija, koji je odbio da prizna „nezavisnost“ Kosova i Metohije i kome je američki ambasador Majkl Polt svojevremeno ukazivao da treba da se ugleda na svoje „kooperativne“ kolege – vladiku lipljanskog Teodosija i australijsko-novozelandskog Irineja“.

Dimitrijević se poziva i na ranije izjave istoričara Rakovića da je „sve što se izdešavalo sa SPC u Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu deo zamešeteljstva politike SAD i njenih smernica koje su išle u prilog ideji potpunog identitetskog brisanja srpskog naroda“, te da su „Vikiliksove depeše otkrile da je Amerika vršila pritisak na Vladu Srbije da 2008. prekine „simfoniju“ sa SPC“.

– Na osnovu ovih saznanja vidimo da su SAD zainteresovane za „unutrašnju politiku“ SPC utoliko što ona može imati uticaja na američke interese na našem prostoru. Ako se uzme u obzir da se vladika Filaret još 2008. našao na spisku „nepodobnih“ arhijereja koji je, u svom pismu vladikama, sačinio episkop zahumsko-hercegovački Grigorije; ako se zna da je taj isti Filaret bio kritičan prema sadašnjoj politici vrha SPC, kao i politici vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, zbog čega je, pod pritiscima, morao da se izvinjava; da se nije odrekao Miloševića i Šešelja, očito je da u priči o uticaju politike SAD na smenu vladike Filareta ima osnova – objašnjava Dimitrijević za Danas i dodaje da se vladika Filaret oštro protivio stvaranju autonomne „pravoslavne Crkve u Crnoj Gori“.

 Načelno umereni episkopi

U periodu od 2005. do 2010. SPC se našla u desetak Vikiliks depeša, koje je objavio Džulijan Asanž. Iz njih se, kako se navodi u Dimitrijevićevoj i Čvorovićevoj knjizi, saznaje da je Ambasada SAD u Srbiji „veoma pažljivo pratila stav SPC prema KiM od novembarskog Sabora 2005, kada su uočeni i prvi sporovi oko taktike vrha Crkve u vezi sa pregovorima o budućem statusu KiM“. Ambasada počinje da obraća pažnju na „pragmatične“ i „načelno umerene episkope“ kada je reč o KiM, a kao jedan od najčešćih sagovornika pominje se episkop bački Irinej. Mitropolit Amfilohije se u tim depešama u početku pominje kao „tvrda“ struja unutar SPC, ali je 2006. zapaženo da je „odnedavno počeo da pokazuje mnogo praktičniji pristup“.

Svepravoslavni sabor na dnevnom redu

Sabor SPC se juče, desetog dana majskog zasedanja, bavio priprema za veliki sabor svih pravoslavnih crkava na kome bi 2016. trebalo da se razgovara o pitanju promene crkvenog kalendara, korekciji redosleda (diptiha) crkava, odnosa sa Rimokatoličkom crkvom, položaja pravoslavaca u savremenom svetu, pravoslavnom stavu u vezi sa savremenim tehnologijama i naukama. Na sajtu Eparhije kanadske juče je objavljeno pismo patrijarha Irineja, administratora ove eparhije, u kome Eparhijskom crkvenom sudu nalaže da sa upravo smenjenim episkopom kanadskim Georgijem izvrši primopredaju Eparhije.