Za nedostatak novca u zdravstvu nije odgovoran Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), niti ja, već je to posledica neuplaćenih doprinosa i sve manjeg broja zaposlenih u Srbiji – kaže u razgovoru za Danas Aleksandar Vuksanović, direktor RFZO, odgovarajući na optužbe ministra finansija Mlađana Dinkića da je on, kao kadar Demokratske stranke, kriv što je Fond „nagomilao dugove prema bolnicama“.
Mlađan Dinkić je prilikom rasprave o budžetu najavio vašu smenu. Da li ste to očekivali ili je njegov govor bio iznenađenje za vas?
– Ne bih komentarisao, jer nisam političar, niti politički aktivan.
Za nagomilane dugove i nedostatak novca u zdravstvu Dinkić je okrivio Fond, odnosno vas. Kako to komentarišete, imajući u vidu da je za naplatu doprinosa zadužena Poreska uprava?
– Kada bi to bilo tačno, problem bismo lako rešili. Za nedostatak novca nije odgovoran RFZO ili ja, već je on posledica manjeg broja zaposlenih i neuplaćenih doprinosa. Pre krize, u avgustu 2008. imali smo 2,1 milion zaposlenih, prijavljenih na zdravstveno osiguranje. Danas je u Srbiji zvanično zaposleno 1,6 miliona. Taj doprinos je osnovni prihod RFZO. Takođe, za veliki broj zaposlenih se kasni sa uplatom ili se uopšte ne uplaćuje. Prema podacima Poreske uprave, koja je zadužena za kontrolu, prikupljanje, naplatu poreza i doprinosa, dugovanja za zdravstveno osiguranje iznose preko 130 milijardi dinara. Od toga realno je naplativo 25 milijardi dinara. Treći razlog što u Fondu nema dovoljno novca je taj što Vlade Srbije ne uplaćuje doprinose za 1,3 miliona nezaposlenih, izbeglih, raseljenih i drugih socijalno ugroženih kategorija stanovništva. Država je po zakonu dužna da za ta lica na račun RFZO uplati 52 milijarde dinara, a uplatila je svega 1,6 milijardi. Nažalost, za sledeću godinu u budžetu Republike Srbije nisu predviđena sredstva za osiguranje tih građana, te će se oni, kao i prethodnih godina, lečiti na račun onih koji plaćaju doprinose.
Inače, RFZO-u nije cilj da posluje u plusu ili da ostvaruje profit. Nismo mi profitno osiguranje, kao privatna osiguranja, već je naš prevashodni cilj da sa ovo malo para obezbedimo najbolju moguću zdravstvenu zaštitu.
I bivši ministar zdravlja Zoran Stanković i sadašnja ministarka Slavica Đukić Dejanović govorili su da su najveći dužnici koji ne plaćaju doprinose, paradoksalno, oni koji imaju najviše novca. Kako ih naterati da izmire dugovanja i čija je to odgovornost?
– Zaista ne znam ko su najveći dužnici, pretpostavljam da isti oni koji duguju za porez, duguju i za zdravstveni doprinos. Od ove godine Poreska uprava je počela da objavljuje spiskove najvećih dužnika. A kako ih naterati da plaćaju? To je pitanje za Poresku upravu u čijoj je to i nadležnosti.
Kada ste došli na čelo Fonda pre dve godine, nakon Svetlane Vukajlović, izneli ste podatke o dugovanjima u zdravstvu. Kolika su trenutno dugovanja prema Fondu, a koliko Fond duguje?
– Kada sam oktobra 2010. došao na mesto direktora kriza je bila u punom jeku, zaposlenost je opadala, sve su neredovnije bile uplate za doprinose, evro je rastao. I RFZO, naravno, nije bio imun na tu situaciju. Te godine dug RFZO prema apotekama za lekove izdate na recept je iznosio 15 milijardi dinara. Sada je dug smanjen za više od tri milijarde i iznosi 11,9 milijardi, sa tendencijom daljeg smanjenja.
Inače, RFZO ne plaća lekove proizvođačima, već apotekama, apoteke plaćaju veledrogerijama, a oni proizvođačima. RFZO redovno prenosi sredstva apotekama, one, nadam se, veledrogerijama, a zašto veledrogerije ne prebacuju ta sredstva proizvođačima, pre je pitanje za policiju nego za RFZO.
Fondu se na ime nenaplaćenih doprinosa duguje 130 milijardi dinara, od kojih je realno naplativo svega 25 milijardi, jer je veliki broj firmi ugašen, a država ne izmiruje obaveze za socijalno ugrožene.
Što se tiče dugova zdravstvenih ustanova, to je dug koji su one same napravile, mimo ugovora sa RFZO i time će, verujem, da se pozabave njihovi osnivači – Vlada Srbije, Vlada Vojvodine, gradovi i opštine, koji su i postavljali menadžment tih ustanova.
Neću ponovo konkurisati za direktora
Da li ćete se ponovo prijaviti na konkurs za direktora Fonda, ukoliko on bude uskoro raspisan?
– Konkurs za direktora je bio pre dve godine i redovan konkurs bi trebalo da bude za dve godine. Kada god da bude raspisan, za dve godine ili ranije, mislim da neću ponovo konkurisati, jer je ovo izuzetno stresan i odgovoran posao. Ja sam profesor na Medicinskom fakultetu i urolog. Svakako ću se vratiti svom životnom pozivu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
