Iako je od januara počela primena Zakona o transplantaciji organa, problem donorstva organa i dalje je prisutan u Srbiji, gde na novi bubreg čeka oko 1.600 pacijenata.
– Propuštena je prilika da se u novim ličnim kartama i zdravstvenim legitimacijama uvede rubrika o donorstvu organa. Do sada je u Srbiji izdato oko 22.000 donorskih kartica, što nije dovoljno. Tek ukoliko bismo imali dva miliona tih kartica, bilo bi moguće 200 do 250 transplantacija bubrega godišnje – kaže za Danas Nikola Gruber, predsednik Udruženja bubrežnih bolesnika Srbije.
Prema njegovim rečima, problem kadaveričnih transplantacija bio bi rešen ukoliko bi se povećao broj donatora, a za to je neophodno povećati svest građana o činu dobrovoljnog davanja organa.
Transplantacije bubrega u našoj zemlji rade se još od 1975, ali je broj kadaveričnih (sa osobe u stanju moždane smrti) veoma mali u odnosu na broj bolesnika koji čekaju novi organ. Od početka godine u KCS obavljeno je šest presađivanja organa sa kadavera, osoba koje su doživele moždanu smrt.
Kako je predviđeno novim Zakonom, uskoro bi trebalo da bude formirana Uprava za biomedicinu, koja će raditi u okviru Ministarstva zdravlja, u kojoj će se koordinisati projekti transplantacije organa i liste davalaca organa.
Godišnje se obavi između 80 i 100 transplantacija bubrega, a potrebno je oko 500. Istovremeno, potrebno je 150 presađivanja jetre i oko 30 transplantacija srca.
Svetski dan bubrega
Povodom Svetskog dana bubrega, juče je ispred restorana Ruski car u Knez Mihajlovoj ulici organizovana promotivna akcija gde su zainteresovani građani mogli da dobiju odgovore od stručnjaka o svim dilemama u vezi sa bolestima bubrega, transplantacijom organa i donorstvom. Organizatori akcije su udruženja bubrežnih bolesnika i invalida na kućnoj dijalizi Renalis, Nefrološka sekcija Srpskog lekarskog društva i Centar za demokratiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
