Verski analitičar, publicista i dugogodišnji saradnik Danasa Mirko Đorđević preminuo je iznenada juče u 76. godini u Beogradu. Pozlilo mu je tokom razgovora sa novinarima u petak ujutru, nakon čega je ubrzo i preminuo. Iako je bio profesor srpskohrvatskog jezika u penziji, i po profesiji književnik, prevodilac i publicista, smatran je socilogom religije i verskim analitičarem, jer je odlično poznavao crkvene prilike u Srbiji, bez obzira na to što nije posedovao nikakvo formalno sociološko ili teološko obrazovanje.
Bio je poznat po kritici veza Srpske pravoslavne crkve sa nacionalizmom, zalagao se za modernizaciju društva i crkve, i napuštanje svetosavlja, koje je smatrao uzrokom mnogih nedaća, a zbog svoje kritike često je bio napadan.
Dragan Stojković, član redakcije Republika i izdavač dve Đorđevićeve knjige – „Oslobođenje i spasenje“ i „Marijino Jevanđelje“, kaže da u odlasku Mirka Đorđevića ima hrišćanske simbolike.
– U četvrtak smo čitav dan bili zajedno. Vozio sam ga kod javnog tužioca, jer je dobio poziv za saslušanje. Osećao se poniženo, na Veliki četvrtak, ali je kroz šalu rekao da odlazi kod prokuratora. A potom je, poput Isusa, zauvek otišao na Veliki petak – kaže Stojković. Ukazujući na simboliku, naš sagovornik izražava nadu da će ga oni koji ga za života nisu razumeli, možda to uspeti nakon njegove smrti.
– Oni koji ne razumeju hrišćanstvo niti sudbinu Isusa iz Nazareta, nisu razumeli ni Mirkove reči. Možda će ih njegov odlazak na Veliki petak uputiti na razmišljanje. U proteklih mesec dana doživeo je dva verbalna napada u Beogradu, ali o tome nije voleo da priča – ističe Stojković.
Književnik Filip David takođe je dan pre Đorđevićeve smrti bio u njegovom društvu.
– Sedeli smo i pričali. Bio je dobro raspoložen i ništa nije ukazivalo da će se ovo desiti. Tužan sam. Mirko je bio poseban, častan i pošten čovek, veliki esejista i prevodilac. Pre svega vernik koji se suprotstavljao zloupotrebi vere, zbog čega ga mnogi nisu razumeli – kaže David. On dodaje da reči i dela Mirka Đorđevića služe na čast srpskoj kulturi, podvlačeći da je otišao veliki čovek.
Mirko Đorđević je rođen 29. novembra 1938. u Brodu kod Crne Trave, u južnoj Srbiji. Školovao se u Beogradu, gde je magistrirao komparativnu književnost. Bio je član Društva književnika Srbije, koje je napustio u znak protesta posle razaranja Vukovara krajem 1991. godine i sa još nekoliko kolega osnovao Forum pisaca. Bio je jedan od urednika lista Republika, redovan saradnik Danasa i Peščanika. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada – „Konstantin Obradović“ 2007. za unapređenje i širenje kulture ljudskih prava; „Dušan Bogavac“ 2008. za etiku i hrabrost; „Vukova povelja“ 2008. za vrhunska ostvarenja u istraživanju nacionalne kulture i pedagoške baštine i Nagrada za toleranciju među narodima Vojvodine 2009. godine.
Objavio je veliki broj autorskih knjiga („Osmeh boginje Klio“ 1986; „Znaci vremena“ 1998; „Sloboda i spas – hrišćanski personalizam“ 1999; „Legenda o trulom Zapadu“ 2001; „Sjaj i beda utopije“ 2006; „Kišobran patrijarha Pavla“ 2010; „Balkanska lađa u oluji“ 2010; „Oslobođenje i spasenje“ 2012; „Pendrek i prašina“ 2013). Sarađivao je sa brojnim međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnogobrojne knjige, prevodio je sa ruskog i francuskog jezika.
Živeo je i radio u Šimanovcima u Sremu. Više od 40 godina je bio u braku sa suprugom Mirom, sa kojom ima dvoje dece.
Intelektualac
Krajem oktobra 2002. bio je jedan od devet intelektualaca koji su uputili javnosti Srbije apel u kojem pozivaju na suprotstavljanje radikalnom nacionalizmu i populizmu, a 2003. je priredio knjigu „Srpska konzervativna misao“, koja govori o prisutnosti svetosavskih organicističkih ideja u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
