Žičana ograda je veliko kršenje ljudskih prava i načela humanosti. Mislim da se moramo vratiti na Opću deklaraciju o ljudskim pravima, koja upravo govori o tome kako su urođeno dostojanstvo i zajednička načela, na kojima treba počivati moderna civilizacija, podizanjem žičanih ograda došli u pitanje – kaže za Danas ombudsmanka (Pučka pravobraniteljka) Republike Hrvatske, Lora Vidović na pitanje da prokomentariše to što su slovenačke vlasti nedavno podigle ogradu na granici sa Hrvatskom.
Kako ističe, budući da se izbeglice koje iz Srbije vozovima dolaze u Hrvatsku vrlo kratko zadržavaju, te da u tim vozovima ulaze u Sloveniju prilično neometano, „činjenica da se na nekim delovima granice diže žica zapravo nije poruka uperena izbeglicama, već prema svima nama“.
– To me jako žalosti, kao osobu, kao građanku Hrvatske, Evrope i sveta i kao osobu koja se bavi ljudskim pravima, naglašava naša sagovornica.
Da li ste zadovoljni načinom na koji Hrvatska brine o izbeglicama i migrantima?
– Mi smo neprestano na terenu. Dakle, od prvog dana, od 16. rujna, kada su prve izbeglice došle u Hrvatsku, više timova iz mog ureda je na terenu i danju i noću. Unatoč prvim izazovima kojih je na početku bilo, situacija se neprestano unapređuje i poboljšava. Sve osobe koje uđu u Hrvatsku imaju besplatan prijevoz vlakom, osiguranu hranu i piće, pristup sanitarnim uvjetima, uključujući i toalete i tuševe za osobe sa invaliditetom, odeću, imaju zdravstvenu skrb, mobitele i pristup WiFi u tranzitnom centru. Jedino što plaćaju su cigarete i telefonske kartice.
Koliko je dosad prošlo izbeglica kroz Hrvatsku?
– Prošlo je preko 40.000 izbeglica u ova dva meseca. Za to vrijeme nismo imali nijedan ozbiljniji incident, nijedan požar, nije bilo štrajkova glađu, upotrebe suzavca… Jednom je korišten peper sprej u situaciji u kojoj je trebalo zaštititi žene i djecu od naguravanja odraslih muškaraca koji su stajali iza njih. To sam ocenila opravdanim. Nijednog prekoračenja ovlasti nije bilo. Zabeležen je incident, u pitanju je bila upotreba noža među izbeglicama, ali je jako brzo riješen. Rekla bih da Hrvatska situaciju ima apsolutno pod kontrolom. Zasad je samo 19 osoba tražilo azil u Hrvatskoj. Mi ćemo im osigurati integraciju, i to je izazov koji je pred nama.
Šta mislite o tvrdnjama da Evropa nije bila spremna na izazove izbegličke krize?
– Svako se hvali svojom državom. Mene to zapravo pomalo i žalosti. Nemam nikakvu nameru opravdavat hrvatsku Vladu u situacijama u kojima mislim da bi mogle biti bolje i drugačije. Moram reći da ima situacija u kojima mislim da smo se mogli bolje snaći, ali one su uspešno prevladane. U Slavonskom Brodu, na primer, to funkcionira kao izuzetno dobro ustrojen sustav, a neke od izbeglica čak kažu da bi voljeli da se duže zadrže. Tretirati ih kao kriminalce, kao ilegalce je suštinski vrlo pogrešno i protivno svim načelima humanosti.
Kako gledate na bezbednost nakon velike tragedije u Parizu?
– Mislim da postoje snažni zagovaratelji pozicije da su sigurnosna pitanja dominantna i da o njima treba voditi računa. Međutim, kao Pučka pravobraniteljica, moj posao je brinuti o ljudskim pravima. Prepustiću brigu o sigurnosti stručnjacima za sigurnost, a tražiću da se u našim zemljama omogući puno uživanje ljudskih prava.
Iz Šida do Slavonskog Broda
* Kakva je saradnja Srbije i Hrvatske?
– Mislim da je izuzetno dobro, korisno i zapravo u najboljem interesu da se ljudima koji prolaze osigurava njihov prijelaz. Dakle, da ne moraju hodati, da ne prolaze kroz blato… Ljudi uđu u topao i suh vlak u Šidu, izađu u Slavonskom Brodu. Meni je zapravo jako žao što im se takva mogućnost suradnje među državama ne omogući puno ranije i da potraje nakon izlaska iz Hrvatske. Ne vidim razlog zašto bi bilo koja država taj prolaz otežavala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
