Optužnica za predmet Ćuruvija za mesec dana

Na konferenciji je rečeno da se u poslednjih šest godina u Srbiji desilo 348 napada na zaposlene u medijima. Najviše ih je bilo 2008. kada su zabeležena 144 slučaja, sledeće godine bilo je 36 napada, dok je 2010. prijavljen jedan atak manje. Osamdeset incidenata koji su se odnosili na pritiske, verbalne i fizičke napade, bilo je pre tri godine, a 31 napad dogodio se 2012. Prošle godine evidentirana su 22 slična događaja.

Predsednik NUNS Vukašin Obradović naveo je i da je od početka ove godine do kraja avgusta zabeleženo 18 incidenata koji su se odnosili na fizičke napade, verbalne pretnje i pritiske na novinare. Od toga je, prema njegovim rečima, bilo devet fizičkih napada, isto toliko verbalnih pretnji, kao i jedan napad na imovinu. „Petnaest kolega i dve koleginice pretrpeli su neki oblik nasilja prilikom obavljanja radnih zadataka, kao i cela redakcija jednog portala, koja je dobila pretnju putem društvenih mreža“, naglasio je Obradović.

On je napomenuo primere nerešenih napada i pretnji na novinare u Srbiji poslednjih godina, među kojima su Brankica Stanković i Veran Matić, koji i dalje žive pod stalnim policijskim obezbeđenjem. Obradović je ujedno podsetio na pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nekadašnjeg novinara Vremena, a današnjeg dopisnika Tanjuga iz Brisela, koji ni posle sedam godina nije razrešen. Takođe, ni u poslednjem slučaju fizičkog napada na Davora Pašalića iz Foneta, bez obzira na obećanja nadležnih, nije se mnogo odmaklo u istrazi.

– Novinari u Srbiji nisu bezbedni, a vlast ne čini dovoljno da omogući novinarima normalne uslove za rad. Slučajevi napada, verbalnih i fizičkih najčešće se ne sankcionišu, a kazne su takve da podstiču nasilnike u napadima na novinare. Nekažnjavanje podstiče ponavljanje i zato se danas novinari osećaju nesigurno i nebezbedno. NUNS Baza podataka napada na novinare, upravo zbog toga, nema samo cilj da bude gola statistika. Mi na ovaj način želimo da svakodnevno podsećamo policiju, tužilaštvo i sudove da je njihova dužnost da zaštite novinare i omoguće im da bez ikakvih pritisaka, pretnji ili napada, obavljaju svoj posao, naglasio je Obradović.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković istakao je se nekoliko članova nedavno usvojenog Zakona o javnom informisanju bavi zaštitom novinara. Kako je objasnio, zakonom je zabranjena diskriminacija novinara i medija, kažnjivi su fizički napadi na novinare, a pravo novinara je da odbije da izvrši nalog.

Veći problem cenzura

Zamenica šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk rekla je da je uloga države da se uzdrži od mešanja u slobode izražavanja pojedinaca, ali i da stvori mehanizme zaštite. Član Komiteta za zaštitu novinara pri Savetu Evropu i predstavnik Evropske federacije novinara Vilijam Horsli naveo je da je sloboda medija u svetu u poslednjih deset godina na najnižem nivou, a da je u Srbiji veći problem cenzura od napada.

Funkcioner da plati 120.000 dinara novinaru

Valjevo – Osnovni sud u Valjevu kaznio je juče nepravosnažno gradskog funkcionera Dragoljuba Krstića sa 120.000 dinara po privatnoj tužbi novinarke Darije Ranković. Krstić je obavezan da plati i troškove sudskog postupka.

On se krajem 2012, kao zamenik gradonačelnika, tadašnjoj urednici Radio Patka za vreme sednice Skupštine grada, obratio sa: „Marš napolje, ološu jedan“. Krstić je krajem 2013, po privatnoj krivičnoj tužbi Darije Ranković, pravosnažno osuđen na 80.000 dinara, kao i na plaćanje sudskih troškova od 95.000 dinara, što mu je i naplaćeno obustavom dela primanja u Gradskoj upravi. Odštetni zahtev Darije Ranković iznosio je 250.000 dinara, a ona i Dragoljub Krstić na ovu presudu imaju pravo žalbe Višem sudu u Valjevu. Beta