Otvaranje dosijea, odnosno tajnih službi bezbednosti, nije uslov koji je Evropska unija postavila Srbiji na putu ka priključenju EU. Ipak, Evropska komisija (EK) to snažno preporučuje Srbiji kako bi rešila važna pitanja iz prošlosti, kažu za Danas u kancelariji komesara za proširenje EU Štefana Filea.
– Otvaranje tajnih dosijea pomoglo bi u istragama o nestalim osobama, kao i u nerasvetljenim ubistvima od 1990, uključujući i ubistva novinara – istakao je Peter Stano, portparol Štefana Filea. To bi, kako je dodao, obezbedilo neophodan materijal koji bi pomogao u rešavanju ovih slučajeva.
– Evropska komisija je svedok da su kod prethodnih proširenja, odnosno pristupanja novih članica EU, veća transparentnost i otvorenost u suočavanju sa prošlošću, te rešavanje „otvorenih“ slučajeva, vodili pomirenju u društvu i prevazilaženju postojećih podela. Pored bolnih trenutaka u prošlosti Srbije, otvaranje dosijea bi pomoglo rešavanju nerasvetljenih ubistava, pronalaženju nestalih osoba, ali i pomirenju u društvu – naglašava Stano.
Na pitanje Danasa zašto preporuke o otvaranju tajnih dosijea nisu upućene i Hrvatskoj i Sloveniji, naš sagovornik nije direktno odgovorio, navodeći da se odgovor može pronaći u prethodnim redovima.
Evropska komisija kao i Evropski parlament u više navrata su pozivali srpske vlasti da „nastave posao oko uklanjanja nasleđa bivših tajnih službi iz doba komunizma kao korak napred u demokratizaciji Srbije“. Akcenat je stavljan na otvaranje dokumenata nekadašnje Uprave državne bezbednosti – UDBA, kao i Nacionalne arhive. Akcioni plan za ispunjavanje preporuka EK predviđao je formiranje radne grupe koja bi analizirala potrebe donošenja zakona o otvaranju tajnih dosijea, ali ta grupa još nije formirana, jer za to očigledno ne postoji politička volja. Srpski pokret obnove je jedina stranka koja se godinama unazad zalagala za otvaranje dosijea tajnih službi.
Danica Drašković, supruga lidera SPO Vuka Draškovića, iznosi za Danas interesantnu tezu da pored nedostatka političke volje u Srbiji, otvaranje dosijea onemogućava i Rusija.
– Otvaranje dosijea i reforma službi bezbednosti možda nije izričit uslov za ulazak Srbije u EU, ali jeste uslov za demokratizaciju društva, promenu sistema i bilo kakav napredak u budućnosti. To nije bio uslov ni za Poljsku, Istočnu Nemačku, Češku, Bugarsku, Mađarsku i druge zemlje bivšeg komunističkog carstva, ali su ti narodi to uradili, jer su želeli promene sistema i odgovornost onih koji su ubijali narode i države – naglašava Draškovićeva. Ona dodaje da su ti narodi rušili komunizam jer su to želeli decenijama „i nije im bila potrebna ničija naredba da to učine“.
– U Srbiji, nažalost, nije tako. Ovde većina želi da održi komunizam i nema nikakve političke volje da se sistem promeni. Rusija je kočnica svega, pa i otvaranja dosijea u zemljama bivše Jugoslavije, jer su u njima mračne tajne komunizma koji su silom nametali i održavali. Ko zna šta sve kriju ti njihovi podrumi istorije KGB-a. Sigurno ništa što se može razumeti i opravdati, čak i danas – smatra Draškovićeva. Prema njenim rečima, Srbiji bi, za njeno dobro, umesto snažne preporuke, trebalo da se naredi otvaranje dosijea, „kao ulaznica u civilizovan svet“.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i stručnjak za bezbednost Bogoljub Milosavljević kaže za Danas da bi bilo dobro otvoriti dosijea, ali da se to mora učiniti na pravi način, „inače će se otvoriti Pandorina kutija“.
– Treba da se donese zakon o otvaranju tajnih dosijea, i da se ona otvore na pravno siguran način, kako ne bi dospela u pogrešne ruke. U suprotnom, objavljivanjem tajnih dokumenata počeo bi „lov na veštice“, međustranački obračuni i lustracija, u negativnom smislu – upozorava Milosavljević. On dodaje da iako je DOS kao jedno od najvažnijih pitanja nakon dolaska na vlast posle pada Miloševićevog režima naveo otvaranje dosijea, to se nije dogodilo jer nije bilo političke volje. Makedonija je, inače, jedina zemlja iz bivše SFRJ koja je otvorila tajne dosijee, dok kod drugih nije bilo takvih zahteva u političkoj javnosti niti nevladinom sektoru.
Nema političke volje
„Sem SPO i Vuka Draškovića, i poneke nevladine organizacije, niko se nije zalagao za otvaranje dosijea bezbednosnih službi. Takav scenario ne bi odgovarao onima koji su trenutno na vlasti, ali ni onima koji su bili pre njih. Mislim da je Evropska komisija u pravu i da bi dostupnost tih dokumenata pomogla u rasvetljavanju nerešenih slučajeva iz prošlosti“, ističe Bogoljub Milosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
