Potpisivanjem Deklaracije o ulozi država u rešavanju pitanja osoba nestalih usled ratnih sukoba i kršenja ljudskih prava, predsednici Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije prave pomak u pozitivnom smeru, slažu se predstavnici civilnog sektora iz regiona sa kojima je Danas razgovarao. Prema njihovim rečima, stavljanjem potpisa na taj dokument šalje se signal da su zemlje u regionu spremne da reše problem koji već dvadeset godina visi nad prostorom bivše Jugoslavije.
Nataša Kandić, koordinatorka Inicijative za REKOM, smatra da na prvi pogled odlazak Nikolića, Josipovića, Vujanovića i Izetbegovića u Tuzlu i potpisivanje Deklaracije o rešavanju pitanja nestalih osoba, deluje kao dobra ideja. Ipak, kako navodi, to je koncept koji ima mana.
– Pitanje nestalih osoba bi se mnogo efikasnije rešilo ukoliko bi postojala institucionalna veza između Vlada država u regionu i njihovih komisija za pronalazak nestalih. Vlade imaju bogate baze podataka i njihovom saradnjom bi se došlo do boljih rezultata – navodi Nataša Kandić. Prema njenim rečima, veliki je propust to što se na potpisivanju deklaracije neće naći i predstavnik Kosova, jer i tamo ima nestalih lica.
– Rešavanje pitanja nestalih mora da bude prioritet regiona. Potpuno je neprihvatljivo da 13.000 porodica već dvadeset godina ne zna gde su njihovi bližnji – ističe Nataša Kandić. Ona podvlači da je rešenje problema u jačanju institucionalne regionalne saradnje, a ne u ishitrenim akcijama.
– To je jedini način da se prestane sa prećutnim ignorisanjem problema nestalih koji je u poslednjih dvadeset godina prisutan u regionu – zaključuje Kandić.
Amor Mašović iz Instituta za nestale osobe iz Bosne i Hercegovine kaže da je dobro što će lideri regiona potpisati deklaraciju i nada se da će to podstaći i zemlje van Balkana da učine isto.
– Ova deklaracija ima poseban značaj za Bosnu i Hercegovinu, jer mi držimo neslavan rekord u Evropi po broju nestalih lica. Više od 30.000 ljudi se vodilo kao nestalo. Iako je oko 23.000 identifikovano, 7.000 ljudi za koje se ne zna gde su isuviše je velika brojka – kaže Mašović. Prema njegovim rečima, deklaracija predstavlja poruku da je državama u regionu stalo da reše problem nestalih lica.
On dodaje da su relevantne međunarodne institucije zadovoljne naporima Bosne i Hercegovine kada je identifikovanje nestalih lica u pitanju.
– Radna grupa Ujedinjenih nacija koja se bavi ovim pitanjem ocenila je napredak BiH kao kolosalni uspeh. Takođe, sud u Strazburu je time što je odbacio veliki broj tužbi građana BiH protiv države, potvrdio da je urađeno dosta na pronalasku nestalih – ističe Mašović. On priznaje da može još mnogo da se uradi, ali kako kaže, u kontekstu stanja u kom se zemlja nalazi i odnosa u njoj, kao i činjenice da su „ratne rane još sveže“, i ovi rezultati su značajni.
Prijavljen nestanak 40.000 osoba
Prema podacima Međunarodne kancelarija za traženje nestalih osoba sa sedištem u Sarajevu u ratovima na području bivše Jugoslavije prijavljeno je oko 40.000 nestalih osoba, od čega je najveći deo, 30.000 osoba, nestao u BiH. Traga se za još oko 14.000 nestalih, od čega se u BiH traga za deset hiljada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
