Ukoliko bi, hipotetički, ministar Aleksandar Vulin uspeo da izvede svoju zamisao da sve institucije socijalne zaštite privređuju i budu samoodržive, a korisnici – zaposleni, onda bi Srbija bila prva zemlja na svetu koja bi iskorenila potrebu za socijalnom zaštitom. Vulin bi onda sigurno dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju – kaže za Danas Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava i demokratije, ocenjujući najnoviju nameru ministra za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Vulin je izjavio da je dugoročni cilj Ministarstva da svaka institucija socijalne zaštite sopstvenim radom prihoduje i bude samoodrživa. Samim tim, ne bi zavisila od državnog budžeta. Vulin je naveo da postoji zakonska klauzula koja omogućava da svaka socijalna ustanova besplatno dobije određen broj hektara zemlje od lokalnih samouprava i da privređuje i time izdržava svoje korisnike.
– Cilj Ministarstva je da svaka institucija socijalne zaštite bude samoodrživa i da im kupimo traktor ako je do traktora – rekao je Vulin u Kragujevcu, gde je uručio ključeva za traktor sa priključnom mašinom Zavodu za zbrinjavanje odraslih „Male pčelice“ i otvorio pekaru.
Dragan Popović naglašava da tako nešto nije moguće u praksi, niti da za to postoje zakonske osnove.
– Ne možete štićenike institucija socijalne zaštite terati da rade. To bi bio prinudan rad. Niti bilo koja takva ustanova može toliko da zaradi da bi bila samoodrživa. To je potpuni nonsens. Kao i što je nonsens da korisnici socijalne pomoći treba da rade da bi dobili socijalnu pomoć. Oni je primaju upravo zato što nisu sposobni da rade i zarade – naglašava Popović. Prema njegovim rečima, nije sporno, čak je i korisno da socijalne ustanove privređuju ako su u mogućnosti, ali da nikako ne smeju biti naterane na to. „Čak i one koje na neki način privređuju, ne mogu toliko zaraditi da bi bile samoodržive. To je nemoguće“, zaključuje.
Danilo Ćurčić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) kaže za Danas da ideja ministra Vulina nameće nekoliko pitanja.
– Prvo se odnosi na pravni osnov za dodeljivanje hektara zemlje od lokalnih samouprava za privređivanje ustanova socijalne zaštite. Ovakvu zakonsku klauzulu mi nismo uspeli da pronađemo u našim propisima pa je verovatno da se radi o različitom tumačenju postojećih normi. Zatim, postavlja se pitanje na koji način se organizuje „rad“ osoba koje se nalaze u tim ustanovama – da li oni za ovu vrstu aktivnosti dobijaju novac, koliko sati rade, kakva su njihova prava, da li mogu da odbiju da rade i kako se u tom smislu štiti njihovo dostojanstvo – ističe Ćurčić. On dodaje da je radna aktivacija korisnika legitimna i korisna mera u onim slučajevima u kojima je moguća.
– Ali ako uzmemo primer ustanove „Male pčelice“ u Kragujevcu koju je ministar posetio u nedelju i gde se pojavila vest da je otvorena pekara koja ima desetostruko veće proizvodne kapacitete od potreba ove ustanove, onda ta „radna aktivacija“ vrlo lako može da postane privredna delatnost na račun korisnika – zaključuje Ćurčić.
Ministarstvo da pojasni najavljene mere
– Uz nadu da ova najava nije zapravo najava smanjenja budžetskih davanja za ustanove socijalne zaštite, svakako ostaje zabrinutost zbog mogućnosti radne eksploatacije korisnika tih ustanova. Kako bi se otklonila svaka sumnja, nadležno ministarstvo bi zbog toga trebalo da pojasni najavljene mere – navodi Danilo Ćurčić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
