Benksijeva poruka

Šta je posebno u ovom slučaju? Benksijev rad „Mobile lovers“ prikazuje par koji se grli, dok oboje, iza leđa ovog drugog, proveravaju SMS poruke. Pošto ga je Benksi u tajnosti naslikao na drvenoj tabli, a onda postavio na zid opštinske zgrade, vlasnik kluba za mlade je skinuo drvenu dasku sa Benksijevim radom i uneo je u klub. Zatim je pozvao posetioce da vide „original Benksija“ i da kao donaciju klubu plate kartu. Iznos su posetioci sami određivali. Međutim, nekoliko dana kasnije, došla je policija, uzela tablu sa nacrtanim grafitom i predala ga opštini, koji ga je prosledio muzeju grada Brisela. Benksi je zatim napisao pismo vlasniku kluba za mlade, u kojem je naveo da može da uradi sve što želi sa njegovim radom, a gradonačelnik Brisela se saglasio sa tim, pa je tako pitanje vlasništva nad ovim izuzetno vrednim radom rešeno.

Za razliku od Evrope, u Srbiji se država ponaša kao i moj amazonski papagaj Lola – što je moje, to je samo moje, a što je tvoje, e pa, i to je moje! Primera za to ima koliko god hoćete. Država otima na svakom ćošku. I sve je po zakonu. Taksa jedna, druga, treća, porez na ovo i ono, PDV na pogled… A kad treba da se uradi nešto, kad treba da se obavi neki posao, e pa onda je sve nemoguće. Platiš iznošenje smeća, daviš se u đubretu, plaćaš prevoz, razdrndani autobusi od čije buke možeš da ogluviš, plaćaš javni servis, ali je onima koji ne plaćaju dug oprošten, opština dozvoli investitoru da sazida kuću nasred ulice, on proda stanove, opština prizna vlasništvo stanarima, država naplaćuje redovno struju, kiriju, telefon, ali neće da legalizuje zgradu! I tako u nedogled… Decenijama.

Benksi je anoniman više od 20 godina i o njegovom identitetu se i danas samo nagađa. Verovatno će to tako i ostati, mada ga novinari vredno vrebaju. Zato je i nekoliko puta menjao gradove. Zašto je Benksijev rad važan? Prvenstveno zato što je ono što on radi pravi izraz umetničke pobune prema savremenoj civilizaciji, duboko ušuškanoj u blagodetima modernih tehnologija i kritika čoveka koji je postao totalno otuđen i zavisan od svih mogućih vrsta tehnologija. Jednostavno, zaboravili smo osnovne elemente normalnog života. Daleko od toga da će Benksi nešto da promeni, ali je jako važno reći, nacrtati, pokazati da je očigledno da je ono u čemu živimo potpuno izokrenuto. Poruka ovog umetnika je da država ne može da nam radi šta hoće i kad hoće, već je građanin taj koji odlučuje o svojoj sudbini i o slobodi.

Šta mislite, zašto se svi režimi, pa i nazovi demokratski toliko protive svakom iole drugačijem mišljenju od vladajućeg? Ne zato što imaju želju da nešto urade, nego zato što imate mišljenje! I tu se opet vraćamo na Benksija. Njegova poruka nije pobuna radi pobune, bar ne u onom klasičnom, revolucionarnom smislu, nego je više reč o izražavanju javnog, kritičkog mišljenja. Kada se to desi, vlast vam odmah nakači nekog ko beskrajno voli tu vlast i uporno omalovažava i ismeva vaše mišljenje. Za to od države dobija nešto zauzvrat. Ili vam jednostavno nakače razne inspekcije. Koliko se voli vlast najbolje pokazuju pojedini mediji. Juče su se zaklinjali u komunizam, danas su nosioci srpstva i „svako ko drukčije kaže, kleveće i laže“. A zapravo je najjednostavnija i najbezbolnija odluka biti uz vlast i braniti je do poslednjeg. Ništa nije lakše nego biti nacionalista i bezumno voleti svoju naciju ili veru. Svi ostali su odvratni, samo je moj narod ili moji verski istomišljenici u pravu. Nema kritičkog odnosa, svi drugi su krivi za stradanje, promašaje, siromaštvo…

Ono što se danas zove demokratija jeste skup pravila, ali se svako odstupanje od toga strogo kažnjava. Ono što Benksi pokušava jeste da nas podseti na to u čemu živimo i pod kakvom vidljivom i nevidljivom kontrolom. Mnogo javnih službi, inspekcija, tajnih službi, nadzora… svi svima uzimaju lične podatke… prave arhive, baze podataka, po zakonu ili mimo njega… Samo da imaju kontrolu. Zato i ne čudi što je neki „savesni“ građanin uništio Benksijev rad sa špijunima… Bolno je saznanje… Evropska društva su i danas pretežno konzervativna, ali se kako tako poštuje volja pojedinca. Ipak, kad država nešto zacrta, tu nema načina da se nešto promeni. Policajci (britanski bobiji) koji se ljube, devojčica koja pretresa komandosa, noj sa glavom u pesku i noj koji umesto glave ima kameru za nadzor, golubica sa maslinovom grančicom i pancirnim prslukom, pripadnici tajne službe sa mikrofonima uperenim u javnu govornicu, neandertalac koji u jednoj ruci drži butnu kost, a u drugoj poslužavnik iz Mekdonaldsa, sobarica koja podiže zid kao zavesu da bi ispod ubacila đubre, Mona Liza sa spremnom bazukom na ramenu… Sve je to Benksijeva kritika današnjeg društva, koja može da se svede u sjajan grafit – Razmišljaj danas, jer sutra će biti ilegalno.

Autor je urednik dodatka Pravo