Detektor laži – koristan, ali nepouzdan

Sagovornici Danasa uglavnom su složni u oceni da je poligrafsko ispitivanje nepouzdano i da rezultati dobijeni na ovaj način nikako ne mogu biti validan dokaz na sudu.

Leposava Kron, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za naš list da svaka tvrdnja ili zaključak o istinitosti nekog iskaza na osnovu poligrafa jeste tvrdnja visokog rizika.

– Danas postoji solidna empirijska evidencija čiji rezultati pokazuju da upotreba poligrafa nema naučnu validnost i ne smatra se naučnom procedurom, niti se rezultati dobijeni na poligrafu smatraju pouzdanim – naglašava Kron.

Kako dodaje, određena istraživanja pokazuju da mašine kao što je poligraf ne detektuju neistine više nego slučajno pogađanje.

– Iako visoko nepouzdani, rezultati ove metode se i dalje uzimaju u obzir pred nekim sudovima, kao na primer u Japanu. S druge strane, većina sudova u SAD odbacuje rezultate poligrafa u postupku dokazivanja pred američkim sudovima – dodaje Kron.

Željko Simić, advokat, naglašava da je poligraf odavno i dokumentovano nepouzdan, jer, kako kaže, postoje brojni slučajevi kada su ciljano vršene provere i testirani su uspeli da ga prevare.

– Ukoliko jedan jedini čovek to može, onda je upitna njegova primena na bilo kom drugom čoveku. Zna se da vodeće svetske tajne i obaveštajne službe čak imaju i posebne obuke svojih kadrova za načine da se prevari poligraf i to sa uspehom. Dakle, uz sve faktore i oscilacije u organizmu svakog čoveka, značajno je opravdano stanovište da poligraf nije verodostojan – navodi Simić.

Prema njegovim rečima, jedan od najvećih problema poligrafa jeste to što meša svest i podsvest, odnosno to što prepliće stvarnost i fazu sna.

– Primera radi, sanjate da ubijate svog neprijatelja, i u snu ste ga i usmrtili pucanjem u njega. Onda vaš odgovor na poligrafu na pitanje da li ste to učinili bude „ne“, međutim može se desiti da poligraf to prepozna kao neistinu, jer vi jeste u snu nekoga ubili, ali ne u stvarnosti. Ukoliko je taj pokojnik zaista usmrćen hicima iz vatrenog oružja, nikom neće biti svejedno da odgovori na to pitanje i može se stvoriti značajna konfuzija i „lažan“ nalaz – objašnjava Simić.

On smatra da primenu poligrafa treba ograničiti isključivo na situacije kada neko insistira na takvom testiranju.

– Dakle, ne sistem pitanja tužilaštva ili suda „da li želite?“, pa ako osoba kaže „ne“, stvara se utisak da ima nešto da krije i to onda utiče na svest postupajućeg suda, već sistem „ja predlažem i insistiram da se testiram“. Tako bi se, verujem, našla određena pravična primena poligrafa, bez ugrožavanja prava bilo koga na odbranu u krivičnom postupku – zaključuje Simić.

Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Leposava Kron objašnjava kako funkcioniše poligraf.

– Detektor laži detektuje autonomne reakcije subjekta na „kontrolna pitanja“, koje nije lako kontrolisati svesno, budući da uključuju telesne reakcije, kao što je to srčana radnja, stepen znojenja, krvni pritisak, dilatacija kapilara, mišićni pokreti… Pretpostavlja se da ove mere treba da pokažu promptne, kratkotrajne reakcije na stres koji bi trebalo da izazovu pitanja važna za subjekta. Problem je u tome što na te reakcije može uticati strah, ljutnja ili iznenađenje, tako da parametri na poligrafu mogu pokazivati kao da neko laže, a u stvari mu ključne reči izazivaju emocionalne reakcije koje ne može da kontroliše i psihološki ulazi u poziciju žrtve. Obrnuto, sociopate, koje su vične manipulacijama, mogu vešto „prevariti“ poligraf budući da laganje u manipulativne svrhe psihopatama ne predstavlja nikakav problem – kaže Kron.

Koristan u istrazi

Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, naglašava da se poligraf u Srbiji koristi već duže vreme i navodi primer policijske uprave u Kragujevcu, gde je u upotrebi od 2006. godine. „Sada se o poligrafu više govori jer su ličnosti koje su poznate javnosti, kao što su Šarić, Milović i Marković, prošli testiranje“, kaže Đorđević. On naglašava da sama činjenica da neko „padne“ na testu nije dokaz krivice. „Poligraf je koristan u istrazi jer može da uputi istražitelja na dobar put, čak i u slučaju kada neko odbije testiranje. To je indicija. Kod nas je korišćenje poligrafa na dobrovoljnoj osnovi“, objašnjava on.

Mišković na poligrafu?

Prethodnih dana u medijima se pojavila informacija da bi poligrafsko ispitivanje mogao da prođe i predsednik Delta holdinga Miroslav Mišković. Razlog za to je činjenica da je Darko Šarić tokom poligrafskog ispitivanja na pitanje o tome da li mu je Mišković davao novac za čije pranje je optužen odgovorio sa „da“ i prošao poligraf. Međutim, da li će Mišković otići na poligraf zavisi od njega, jer je testiranje na dobrovoljnoj bazi.

Korisnici

Poligrafsko ispitivanje u Beogradu vrši nekoliko detektivskih agencija. Njihove usluge neretko koriste firme kako bi proverile da li ih zaposleni potkradaju ili da li su im lojalni. Takođe, i roditelji neretko odvode svoju decu na ispitivanje kako bi utvrdili da li koriste drogu ili su, pak, učestvovali u nekim krađama. Zanimljivo je da je pre nekoliko godina ova vrsta ispitivanja korišćena i za potrebe jedne televizijske emisije.