Diskriminisani, niko ne prijavljuje napade na LGBT

Kako za Danas kaže Jovanka Todorović iz Labrisa, konferencija koja će okupiti blizu 150 gostiju iz regiona, zapadne i istočne Evrope i Amerike, ima za cilj otvaranje diskusije o ljudskim pravima u okviru pridruživanja EU, uključujući nacionalne, ali i međunarodne strukture, kao i političke partije, medije, biznis sektor, domaće i inostrane LGBT organizacije i druge organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Pored uobičajenih tema, poput govora mržnje, zločina iz mržnje i diskriminacije, na konferenciji će biti moguće razgovarati i sa relevantnim predstavnicima iz oblasti zdravstva.

– Otvoriće se diskusija i o socijalnim uslugama, zapošljavanju, sportu, obrazovnom sistemu, političkoj participaciji LGBT osoba i kulturi. Predstavnik kompanije IBM izneće aspekt ekonomskih gubitaka do kojih dolazi usled nejednakog tretmana LGBT osoba. Konferencija će posebno tematizovati i položaj lezbejki u Srbiji i regionu, ukazuje Todorovićeva.

Konferencija će dotaći i temu dva zakonska predloga koji su izradili Labris i Gejten LGBT zajedno sa stručnjacima iz Centra za unapređivanje pravnih studija i Aire centra iz Londona. Reč je o predlogu zakona o registrovanom istopolnom partnerstvu i predlogu zakona o rodnom identitetu. O izgledima za njihovo usvajanje prisutni će moći da čuju više od predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava u Skupštini Srbije Meha Omerovića.

– Konferencija će biti prilika da se diskutuje o najvažnijim izazovima i mogućnostima kada su u pitanju zaštita i promocija ljudskih prava LGBT osoba, kako u Srbiji, tako i na Balkanu i u drugim zemljama istočne Evrope, a pred međunarodnom javnosti će se predstaviti nacrt predloga javnih politika koji zajednički rade Forum za etničke odnose, Labris i brojne druge organizacije za zaštitu ljudskih prava, objašnjava Todorovićeva. Prema njenim rečima, konferencija kao krajnji cilj ima pridobijanje podrške i stvaranje što šireg savezništva od medija, preko sportskih udruženja do sindikata i međunarodnih korporacija koji prvi put uzimaju učešće na jednom LGBT skupu u Srbiji.

Upitana o trenutnom stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji, Todorovićeva kaže da su ona u znatnoj meri poboljšana poslednjih nekoliko godina, ukazujući na to da danas postoji desetak zakona koji brane diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta.

– Međutim, i pored toga, svakodnevni život jedne LGBT osobe je izuzetno težak. Diskriminacija, koja je sve više vešto prikrivena, veoma je zastupljena, što je i potvrdila anketa Labrisa sprovedena tokom 2013. u kojoj je 70 procenata ispitanih reklo da je diskriminaciju doživelo na svom radnom mestu. Nažalost, mali broj ljudi je spreman da te slučajeve prijavi, a razlozi su raznovrsni i variraju od nepoverenja u sudstvo, do prikrivanja svoje seksualne orijentacije, ističe naša sagovornica.

Govor mržnje je takođe zastupljen, dodaje ona i dolazi i od strane najviših zvaničnika, poput izjave bivšeg premijera Ivice Dačića „da LGBT osobe nisu normalne“, demonizacije LGBT osoba kroz novinske članke Nebojše Bakareca, člana DSS, i Dragana Markovića, poslanika JSS, do diskriminišućih tonova od strane crkvenih velikodostojnika. „Činjenica da je parada ponosa zabranjena po četvrti put govori o raspoloženju javnosti prema ovoj manjini i o letargičnom odnosu političkog vrha prema ljudskim pravima ove marginalizovane društvene grupe bolje nego bilo koje drugo istraživanje javnog mnjenja“, zaključuje Jovanka Todorović.

Umetnički program

U petak, 12. septembra, u Skupštini grada Beograda biće prikazan turski film „Moje dete“, koji prenosi iskustva roditelja LGBT dece u Turskoj, dok će dan kasnije u Centru za kulturnu dekontaminaciju biti postavljena izložba „Berlin – Džogdžakarta – od Hitlerovog terora do ljudskih prava danas“, na kojoj će se naći radovi o stradanju osoba drugačije seksualne orijentacije za vreme nacističkog terora.

O konferenciji

Konferencija se organizuje kao deo projekta nemačke fondacije „Remembrance, Responsibility and Future“ i ima za cilj podsećanje na stradanje LGBT osoba tokom nacističkog terora. Pre Beograda, ova nemačka fondacija je sa istim ciljem podržala održavanje konferencija u Sankt Petersburgu 2012, zatim 2010. u Rigi, kao i 2008. godine u Kijevu.