– Naš kazneni sistem bi uskoro mogao da postane stroži. Ukoliko budu usvojene izmene Krivičnog zakonika, čiji se nacrt trenutno nalazi na sajtu Ministarstva pravde, najteži zločini bi ubuduće mogli da budu sankcionisani doživotnom zatvorskom kaznom. Trenutno, najteža kazna koju poznaje naše pravosuđe je 40 godina.
Izmene predviđaju da osobe osuđene na kaznu doživotnog zatvora nakon 25 godina odležane kazne mogu da budu pomilovane ili puštene na uslovni otpust. U obrazloženju ove izmene stoji da se vremenska kazna zatvora nije pokazala kao adekvatna u odnosu na neka najteža krivična dela i određene učinioce.
Doživotni zatvor bi, prema nacrtu, sud mogao da izrekne učiniocima najtežih krivičnih dela ili za najteže oblike krivičnih dela i uvek alternativno uz kaznu zatvora. Predviđena je i zabrana njenog izricanja licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela imaju manje od 21 godine života.
Osim toga, zabranjeno je i izricanje kazne doživotnog zatvora kada postoji neki od zakonskih osnova za ublažavanje kazne ili za oslobođenje od kazne – kao što su prekoračenje granica nužne odbrane, pokušaj, bitno smanjena uračunljivost, dobrovoljni odustanak i drugo.
Ukoliko Krivični zakonik bude izmenjen u skladu sa predstavljenim nacrtom, Srbija bi uz Sloveniju bila jedina zemlja bivše Jugoslavije čiji pravni sistem poznaje kaznu doživotnog zatvora. Izuzimajući Španiju, Portugal i Norvešku sve ostale evropske države imaju kaznu doživotnog zatvora.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić u načelu podržava ovu novinu u Krivičnom zakoniku, ali smatra da ona mora da prođe kroz javnu raspravu.
– Pitanje je da li je kazna doživotnog zatvora humanija od kazne koja traje između 30 i 40 godina. Osoba koja je provela u zatvoru 30 godina je pogubila sve kontakte, ona je najčešće bez ikakvih prihoda i kada izađe živi u uslovima socijalne bede. Tako da je i ta kazna, defakto doživotna kazna – navodi Škulić i dodaje da ovakvo kažnjavanje postoji u najvećem broju država Evrope na koje se ugledamo.
Prema njegovim rečima, nijedna kazna nema mogućnost apsolutne prevencije zločina, pa tako ni doživotna kazna zatvora neće imati presudan uticaj na potencijalne počinioce najtežih krivičnih dela.
Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Stanko Bejatović takođe smatra da je ova promena Krivičnog zakonika dobrodošla.
– U ovim vremenima krize i kriminaliteta i te kako ima opravdanja za uvođenje kazne doživotnog zatvora – kaže Bejatović. Kako navodi, postojanje ovakve sankcije će i te kako imati preventivni uticaj na određeni broj ljudi.
Simbolika
U obrazloženju izmena KZ-a se navodi da kazna doživotnog zatvora ima i simbolički značaj. „Ona može adekvatnije da izrazi težinu nekih krivičnih dela i stepen krivice učinioca iako se praktično u izvršenju može svesti na istu dužinu kao i kazna u trajanju od trideset do četrdeset godina“, navodi se u obrazloženju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
