Kada je Kata stigla u Smederevo i šta je tamo radila, ne znamo. Znamo samo da svoju taktičku pretnju o povratku u islam nije sprovela u delo i da je ostala u jedinospasavajućoj hrišćanskoj veri, čime je svojoj besmrtnoj duši učinila mnogo dobra za ubuduće.
U smederevskom egzilu, Kata nije uspela da odoli zovu beogradske kaldrme. Ispotiha, sve po ladu da je ne poznadu, ukrcala se na lađu reiza Čolak Ibrahima, sina Ali-Babinog, i opet se našla na jaliji niže Varoš-kapije. Kroz kapiju se – neznano kako i kada – ušunjala u grad svoje mladosti. Tu je pokušala da ponovo otpočne biznis i povrati svoj stari sjaj.
Ali, nije išlo. Nije to više bilo to. Oni Beograđani koji su je se rado sećali, uvek s vragolastim smeškom i setnim uzdahom, bili su sada ljudi u godinama, opterećeni porodicama i raznim slabostima organizma. Na nebu beogradskog bludništva sijale su sada nove zvezde, razne Perke i Stevke, koje nisu imale Katinu prošlost i iskustvo, ali su pucale od zdravlja, dobre volje i entuzijazma. Katini zaštitnici su se proredili i onemoćali. Najzad, ni policija više nije bila ona stara, i ona je ulazila u drugu polovinu devetnaestog veka. Ona je sada imala Policajni zakonik, pravljen specijalno za nju, veća ovlašćenja, više sredstava i mnogo bolju evidenciju prestupnika.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
