Šestog maja (Srpska pravoslavna crkva po julijanskom kalendaru slavi Đurđevdan) navršiće se 23 godine od kada je u Hrtkovcima na zboru građana u prisustvu samozvanog vojvode dr Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke, „ozvaničeno“ proterivanje građana nesrpske nacionalnosti iz višenacionalne Vojvodine. Toga dana je pročitan spisak 17 „nepodobnih“ građana hrvatske nacionalnosti, koji su pod pretnjama pojedinih izbeglica ubrzo morali da se isele, a 20 porodica hrvatske nacionalnosti nasilno je izbačeno iz svojih domova.
Pretilo se telefonom: „Ustašo, seli se ili biraj dijete koje ti je draže!“ Meštani, starosedeoci nalazili su zaklanog psa sa porukom: „Seli se, šta čekaš?“, nož zaboden u vrata sa sličnom porukom, inscenirane su tuče mladića koji su došli i onih koji su rođeni u Hrtkovcima…
Hrtkovčani su se selili, ostavljali svoje komšije i prijatelje, grobove, kuće, menjali za druge u Hrvatskoj. Među prvima su se iselili najugledniji građani: lekari, učitelji, profesori… Meštanin Mijat Štefanac (Hrvat) pronađen je mrtav u ataru između Hrtkovaca i Nikinaca. Maltretiran je župnik… Progon Hrtkovčana, meštana nesrpske nacionalnosti se nastavljao. Mesna vlast na čelu sa Ostojom Sibinčićem (preminuo krajem 2008. godine) promenila je naziv sela u „Srbislavci“, a on je sa istomišljenikom Trivom Ivkovićem zamenio tablu na ulasku u selo, koju je policija sutradan uklonila. Od tada su Hrtkovci dugo bili „bezimeni“. Te dane Hrtkovčani su doživljavali kao pakao na zemlji.
Hrtkovci su zabeleženi kao sinonim proterivanja Hrvata iz Srema, ali to je prethodno učinjeno i u drugim sremskim mestima: Slankamenu, Golubincima… Danas se u ovim sremskim selima nalaze neki drugi ljudi koje su takođe nevolja i nacionalističko ludilo i isključivost proterali iz svojih kuća. Jedno vreme je u crkvi u Kukujevcima, koja je jedna od najvećih i najlepših katoličkih crkava u Vojvodini, radila privatna stolarska radionica vlasnika jednog pridošlice iz Hrvatske.
U Sremu i delu Bačke (jugozapadni deo) ubijeno je i nestalo 25 građana hrvatske nacionalnosti.
Ostoja Sibinčić tih dana je govorio: „Svi Hrvati koji su napustili Hrtkovce, pardon Srbislavce, nisu imali patriotskih osećanja. Imali smo spiskove onih koji treba da odu, a otišli su nekažnjeni. Domaći Srbi takođe nisu patriote. Oni se opiru i sa hladnoćom gledaju na izbeglice. Oni su se asimilirali sa Hrvatima. Kakvi su to onda Srbi?“ Sibinčić je inače na TV Studio B patentirao floskulu: „Izbeglice su kvalitetniji Srbi od domaćih“.
Za proterivanje nesrpskog stanovništva iz Vojvodine niko nije odgovarao! Reformisano pravosuđe i dalje ćuti. Država bi morala da osudi proterivanje i izvini se vojvođanskim Hrvatima!
Prvi maj se u mestu Novi Slankamen, opština Stara Pazova, uvek svečano obeležavao isticanjem zastava. Tako je bilo i na zgradi u kojoj su prostorije Hrvatskog kulturno-umetničkog društva. Isticane su zastave SFRJ, SR Srbije i SR Hrvatske. Tako je trebalo da bude i tog prvog maja 1991. godine. Istaknute su zvanične zastave Jugoslavije, Srbije i Hrvatske (sa šahovnicom). Zastava Hrvatske je skinuta i zapaljena. Tad je zabeležen prvi incident prema građanima hrvatske nacionalnosti u Vojvodini. Počelo je maltretiranje i iseljavanje građana hrvatske nacionalnosti pod pritiskom.
Nadajmo se da se više nikad neće ponoviti da ljudi, samo zato što su druge nacije i vere, budu primorani da se sele iz mesta koje su odabrali za svoj zavičaj.
Preuzeto sa sajta autonomija.info
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
