U Srbiji je od 2000. do 2013. godine, prema zvaničnim podacima, identifikovano 739 žrtva trgovine ljudima, saopštila je nevladina organizacija Atina povodom 30. jula – Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima. Zvanične statistike, međutim, kako ističe ta organizacija, još ne ukazuju na prave dimenzije problema i ne rasvetljavaju položaj samih žrtava.
Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu koji su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije u zemlji i inostranstvu, dok strani državljani u Srbiji takođe mogu da budu žrtve trgovine ljudima, najčešće u cilju seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada, navodi Atina.
„Svedoci smo da su u Srbiji svakodnevno stotine dece prinuđene na
prošnju, da se sklapa veliki broj prinudnih 'brakova', pri čemu su deca žrtve, a da sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i zaštitu dece“, navodi ta organizacija.
Siromaštvo i diskriminacija pojedinih grupa, nasilje na koje se ne
reaguje adekvatno i efikasno su rizici od trgovne ljudima, navodi se u saopštenju i ukazuje na neophodnost aktivnog uključivanja države i njenih institucija u uspostavljanje i unapređenje pravovremene, efikasne i sistemske zaštite i podrške onima koji su bili žrtve.
„Srbija je ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima preuzela obavezu obezbeđivanja održivog programa zaštite. Međutim, postojeći programi koji obezbeđuju siguran smeštaj, psihološku, medicinsku, pravnu i druge vidove podrške još nemaju adekvatnu podršku naših institucija“, navodi Atina.
Istovremeno, povećana je i identifikacija žrtava radne eksploatacije. Naime, broj registrovanih žrtava trgovine ljudima ove godine je skoro dupliran u odnosu na prošlu, a pritom je sve više zastupljena radna eksploatacija punoletnih muškaraca, izjavila je direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajević.
Ona je kazala da su u 2013. godini zabeležena 92 slučaja, a da je u prvih šest meseci ove godine evidentirano čak 86 žrtava i da se struktura žrtava promenila, odnosno dok su ranije žrtve bile žene i devojke, sada su to muškarci.
– Vidi se da je porast drastičan. Trend se veoma promenio, prošle godine žrtve su bile uglavnom žrtve seksualne eksploatacije, dok ove godine za prvih šest meseci ima 76 žrtava radne eksploatacije, kazala je Kljajevićeva dodavši da se trgovina ljudima godinama odvijala prekogranično, odnosno da su to uglavnom bile devojke iz drugih država, ali da su u 2013. godini 88 žrtava od 92 bile državljanke Srbije.
Kao razlog za povećanje broja žrtava Kljajevićeva vidi lošu ekonomsku situaciju, ali i otvaranje velikih gradilišta u inostranstvu, i to uglavnom u Rusiji i Belorusiji.
– Te žrtve su uglavnom eksploatisane u građevinskoj industriji. Mi pretpostavljamo da su naši građani eksploatisani i u Zapadnoj Evropi, na poljoprivrednim dobrima i u tekstilnoj industriji, ali nismo imali povratnu reakciju, kazala je Kljajevićeva.
Portparolka nevladine organizacije za borbu protiv trgovine ljudima
Astra Elena Krsmanović ističe da je prosečan broj žrtava po godini oko 100, ali da je to broj identifikovanih žrtava, što je tek 10 do 25 odsto od realnog broja žrtava.
Ona je kazala da u celoj Evropi trgovina ljudima u porastu, a da podaci u Srbiji pokazuju da je identifikovan manji broj žrtava seksualne eksploatacije, što nije realno. Ona je dodala da je to verovatno zbog loših mehanizama za identifikaciju žrtava.
Prema rečima Krsmanovićeve, njihovom SOS servisu javljaju se ljudi da prijave saznanja o trgovini ljudima, ali i da se sve češće javljaju da provere ugovore i oglase za posao za rad u inostranstvu. Kako kaže, najveći problem je što se ljudi jave kasno.
– Sve se svodi na oglas za posao, gde je ostavljen broj telefona i mejl adresa koja nije registrovana na nekom poslovnom domenu, što jesu indikatori da se radi o nekoj prevari, mada ne mora da bude, kazala je Krsmanovićeva.
Kako je dodala, problem je i to što kada se žrtve izvuku iz lanca trgovine, one tu traumu proživljavaju ponovo na suđenjima, koja traju dugo, a žrtve ne mogu da dobiju nadoknadu štete i često na suđenju doživljavaju sekundarnu viktimizaciju.
– Često im nisu zaštićena prava na bezbednost, pravovremenu informisanost, vrlo često se one ne tretiraju dostojanstveno na sudu. Žrtve moraju da se suočavaju sa ljudima koji su ih eksploatisali, što donosi nove traume, kazala je Krsmanovićeva.
Naknada Štete
Za 11 godina, koliko krivično delo trgovine ljudima postoji u domaćem zakonodavstvu, samo jedna žrtva je dobila naknadu štete. U 2013.
osuđeno je 47 osoba, a najveći broj slučajeva se prekvalifikuje u drugo krivično delo, pokazuju podaci organizacije Astra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
