Kako rešiti status knjige

Iako je piraterija u Srbiji za poslednjih nekoliko godina smanjena sa 74 na 70 odsto, prosečna stopa u svetu je 42 odsto, dok na nivou Evropske unije ona iznosi 33, pokazuju podaci BSA (Alijansa za poslovni softver). Činjenicu da na tezgama, ali i u prodavnicama širom Srbije, i dalje caruju falsifikati u raznim oblicima, neće spomenuti gotovo niko, iako fotokopiranje i „aplodovanje“ na internet direktno ugrožavaju knjigu. Do čitaoca neće dopreti ideja da je piraterija zločin i da njenim podržavanjem jača siva ekonomija.

Umnožavanje knjiga bez dozvole autora u bilo kom obliku je nelegalno i smatra se povredom autorskog prava, i osim što se smatra krivičnim delom direktno utiče na rad izdavačkih preduzeća.

– Neovlašćeno fotokopiranje udžbenika i knjiga nanosi ogromnu štetu izdavačima i autorima. Piraterija onemogućava izdavače da pošteno žive od svog posla, obezvređuje autorski rad i poslove mnogih stručnjaka uključenih u objavljivanje knjiga i drugih štampanih medija. Šteta može biti toliko velika da određeni izdavači i autori moraju da napuste sopstveno zanimanje, kako bi uopšte mogli da osiguraju svoju egzistenciju – rekao je Vuk Vukićević, generalni sekretar Udruženja izdavača i knjižara.

Do danas, na tom polju se jako malo promenilo, osim što je najpoznatiji sajt za skidanje knjiga Baneprevoz ugašen. Iako izdavači udžbenika već godinama pominju da su mesto knjiga i udžbenika u životu studenata odavno zauzele fotokopije, skripte i hrestomatije, uz koje, osim što krše autorska prava, budući akademski građani oštećuju svoj vid, ali i svoje znanje, kod nas još nije zabeležen slučaj zatvaranja fotokopirnica.

Akcije koje su zabeležene, na primer, u Bosni i Hercegovini, a u kojima su pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH SIPA na području Sarajeva pretražili veliki broj fotokopirnica i oduzeli stotine fotokopiranih knjiga i udžbenika raznih autora, u cilju suzbijanja nedozvoljenog korištenja autorskih prava, kod nas su samo daleka želja.

Gordana Knežević Orlić, predsednica Skupštine Udruženja izdavača udžbenika, istakla je na sednici krajem prošle godine da niko ne kažnjava fotokopirnice koje bez kontrole umnožavaju školske knjige, niti zakonski goni ulične prodavce polovnih udžbenika.

Deo problema bio bi rešen kada bi se primenjivao Zakon o autorskim i srodnim pravima, po kome se fotokopiranje autorsko-pravno zaštićenih sadržaja, u svetu se još naziva i reprografskim pravima, naplaćuje. Prema podacima, Norveška 17 miliona evra inkasira od naplate reprografskih prava, a organizacija KOPINOR u Oslu inače je najuspešnija organizacija ovog tipa u svetu. Jasno je koliko je moguće unaprediti izdavaštvo kad bi se poštovala novčana naknada od fotokopiranja.

Kao i u oblasti filma, prema oceni stručnjaka, i za izdavaštvo bi bilo važno da se autori i izdavači udruže kada je reč o reprografskim pravima i da kroz kolektivnu organizaciju prikupljaju novac i kontrolišu fotokopiranje. Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava, slična Sokoju u muzici, osnovana je krajem februara ove godine.

– Cilj osnivanja Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava je da se izdavačima, književnicima, prevodiocima, autorima udžbenika i drugih štampanih dela omogući da kolektivno ostvaruju zaradu od svojih autorskih prava, u skladu sa zakonom i praksom međunarodnih organizacija na ovom polju. Cilj je i to da stvaraoci mogu dostojno da žive od sopstvenog stvaralaštva i angažovanja i budu ravnopravni sa ostalim građanima koji pravično ubiraju prihode od svoga rada – izjavio je na osnivanju ove organizacije Vuk Vukićević.

Da li će „književni dinar“ rešiti probleme ili će i srpski pisci morati da čekaju rezultate deset godina kao u Irskoj, čija je organizacija za ostvarivanje reprografskih prava u početku dobijala oko pet hiljada evra da bi taj iznos deceniju kasnije narastao i do 100.000 evra, ostaje da vidimo. U svakom slučaju, status knjige mora pod hitno da se reši.