Iako Ustav Srbije kaže da prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti mora da bude uređeno jedinstvenim zakonom, kod nas i dalje ovu materiju reguliše veći broj zakona i podzakonskih akata, rekao je Aleksandar Resanović, zamenik poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na jučerašnjem okruglom stolu koji je organizovao Centar za evroatlantske studije (CEAS) u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji. Diskusija u Aeroklubu se odvijala u okviru projekta „Usvajanje Zakona o bezbednosnim proverama – U susret većoj usklađenosti sa Ustavom“.
Prema Resanovićevim rečima, zbog nedostatka krovnog zakona mi ostajemo uskraćeni za odgovore na pitanja koje vrste bezbednosnih provera mogu da se vrše, koji podaci smeju da se prikupljaju, koja je svrha provere i na koji način se čini, kao i koji su rokovi čuvanja podataka. On je dodao da je iz ovih razloga Poverenik za informacije od javnog značaja još 2012. godine podneo Vladi Srbije inicijativu u kojoj od nje traži da bezbednosne provere uredi zakonom.
– Druga, bočna pitanja koja su organizacione i tehničke prirode je neophodno dalje razraditi podzakonskim aktima – naveo je Resanović.
Kako je naveo, postojeće odredbe koje definišu ovu materiju su nepotpune, nisu konkretne ni dosledne i prevashodno su okrenute pitanju koje se uređuje datim zakonom.
– Nemamo širi pristup materiji, zakon koji će se na celovit način baviti bezbednosnim proverama – naglasio je Resanović.
Saša Gajin, vanredni profesor prava na Univerzitetu Union, istakao je da ovu temu treba osvetliti ne samo sa stanovišta primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, već i sa stanovišta drugih sistemskih zakona koji se bave ovom temom, pre svih Zakona o tajnosti podataka i Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja.
– Ne mislim da bi bilo moguće napraviti takav jedan jedinstven zakon koji bi u potpunosti regulisao sve ove teme. Šta je osnovni problem? Zakon koji se bavi bezbednosnim proverama bi morao da konkretno definiše razloge zbog kojih se one preduzimaju, bilo bi potrebno da propiše način na koji se podaci pribavljaju i čuvaju. Nisam siguran da je to moguće jedinstvenim zakonom kada uzmete u obzir da je bitno drugačiji pravni režim koji propisuje materijalne uslove za obradu podataka kada se radi o zaštiti tajnih podataka, o zapošljavanju, o obrazovanju, o privatnom obezbeđenju – naveo je Gajin i istakao da bi usvajanje jedinstvenog zakona onemogućilo rešavanje konkretnih problema koje se vezuju za pojedine oblasti.
On je dodao da bi u najvećem broju oblasti trebalo da dođe do radikalnog unapređivanja pravne regulative koja se odnosi na bezbednosne provere.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
