Nedostaci ZUP-a

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Najnoviji Nacrt ZUP-a Srbije (kao i sadašnji ZUP) sadrži posebno poglavlje o „administrativnom izvršenju“ upravnih odluka, sa tom razlikom što se umesto termina „administrativno izvršenje“ koristi termin „upravno izvršenje“ (čl. 279-296). U tom kontekstu, međutim, zanimljivo je da je u ZUP-u EU ta materija u potpunosti izostavljena, s tim što se ova oblast ostavlja državama članicama da je urede prema načelima evropskog upravnog prostora, između ostalog, sa pozivom na načelo pravne sigurnosti, efikasnosti, transparentnosti, proporcionalnosti, „fer“ odnosa uprave i građana.

Kada je reč o poglavlju o „upravnom izvršenju“ u Nacrtu novog ZUP-a, osim što je naziv promenjen, postavlja se pitanje šta je zapravo novina koju Nacrt ZUP-a donosi u ovoj oblasti. Sa stanovišta građana, sadašnja situacija u pogledu efikasnosti administrativnog izvršenja ne može se oceniti kao dobra. Recimo, u pogledu rušenja objekata, nije retko da građani koji se javljaju kao zainteresovana lica da se nelegalni objekat koji ugrožava njihovo pravo na mirno uživanje imovine sruši, čekaju godinama, pa i decenijama, da se po tom pitanju sprovede jednom doneta upravna odluka protiv vlasnika nelegalnog objekta. Osim toga, prema sadašnjim zakonskim solucijama, građanin kao zainteresovano lice u ovim postupcima upravnog izvršenja nema efikasno pravno sredstvo kojim može da se bori protiv nepostupanja uprave u predmetima. Kao posledica toga, nemali broj predmeta administrativnog (ne)izvršenja stiglo je ne samo do Ustavnog suda Srbije, nego i do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (npr. slučaj „Kostić protiv Srbije“ koji je „u postupku“ već 20 godina). Na potrebu zaštite osnovnih ljudskih prava po ovim pitanjima, u svojim preporukama i izveštajima ukazivao je i Zaštitnik građana.

Na situaciju da ne postoji efikasno pravno sredstvo (npr. žalba ili prigovor u slučaju nepostupanja) u postupku administrativnog (sada „upravnog“) izvršenja ukazao je i Ustavni sud Srbije. Između ostalog, Ustavni sud je konstatovao da stranka nema na raspolaganju pravna sredstva pomoću kojih bi mogla da utiče na ubrzanje postupak izvršenja, pošto, prema sadašnjem ZUP-u, žalba „zbog ćutanja uprave“ nije predviđena u postupku administrativnog izvršenja.

Imajući navedeno u vidu, posebno sa stanovišta zaštite i ostvarenja ljudskih prava i pravnih interesa zainteresovanih za okončanje upravnog izvršnog postupka, jasno je da samo promena termina „administrativno izvršenje“ u „upravno izvršenje“ nije dovoljna intervencija u postojeće zakonske formulacije. U Nacrt ZUP-a izostala je suštinska procesna inovacija u smislu uvođenja „efikasnog pravnog sredstva“ protiv nepostupanja (tzv. ćutanja) organa uprave u postupku administrativnog izvršenja. Ovo tim pre što su nedostaci u pogledu nepostojanja pravnih sredstava u drugim sličnim situacijama u Nacrt ZUP-a uočene i otklonjene (npr. uvodi se prigovor kao pravno sredstvo protiv radnji i akata uprave koji do sada nisu imali adekvatnu pravnu zaštitu (čl. 215-218).

Pre konačnog usvajanja novog ZUP-a Srbije, bilo bi celishodno, zapravo nužno, da se poglavlje o administrativnom (upravnom) izvršenju dopuni odgovarajućim odredbama o efikasnom pravnom sredstvom (npr. žalba zainteresovane strane u slučaju nesprovođenja izvršenja) koje bi stajalo na raspolaganju građanima radi zaštite i ostvarivanja svojih Ustavom i zakonom zajemčenih prava, s obzirom da ustavna žalba, u ovim slučajevima, nije efikasno pravno sredstvo.