Odluka o Dragoljubu Mihailoviću u četvrtak

– Advokat Živanović izjavio je da očekuje da će predlog za rehabilitaciju generala Mihailovića u celosti biti usvojen. U suprotnom podnosioci zahteva i njihovi zastupnici bi, prema njegovim rečima, imali pravo žalbe Apelacionom sudu u roku od 15. dana, što će i uraditi ako se tako nešto dogodi.

– U situaciji kad je zakon izjednačio pripadnike Ravnogorskog pokreta i Narodnooslobodilačke vojske i na osnovu izvedenih dokaza jako je teško naći razlog da se zahtev za rehabilitaciju odbije. U ovom procesu potrebno je dokazati da je neko osuđen iz političkih i ideoloških razloga, bilo da je do osude došlo na osnovu sudske ili administrativne odluke bilo da pisane odluke nema, jer se tada daju činjenice i dokazi o progonu. Ovde se samo utvrđuje da je general Mihailović osuđen iz ideoloških i političkih razloga. Time se presuda od 15. jula 1946. poništava, a on je praktično nevin, jer nije optužen – objasnio je novinarima posle ročišta advokat Živanović.

Profesor Antić kaže za Danas da „drugačija odluka osim prihvatanja zahteva za rehabilitaciju ne može ni biti doneta, jer pravno ne bi mogla da se obrazloži. Ističući da je reč o „istorijskoj odluci“, jer se „u ime istine, pravde i časti pravo mora privesti faktima“, Antić je juče u završnoj reči pozvao sudsko veće da, „radi zadovoljenja pravde“, donese rešenje da se „usvaja zahtev za rehabilitaciju đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića i poništava presuda Vojnog veća Vrhovnog suda FNRJ od 15. jula 1946, u delu koji se odnosi na Mihailovića Dragoljuba Dražu.., kao i sve pravne posledice navedene odluke, a rehabilitovano lice đeneral Dragoljub Draža Mihailović smatra se neosuđivanim“.

Prema Antićevim rečima, narod, umetnost i izvršna i zakonodavna vlast već su rehabilitovali generala Mihailovića, potrebno je samo još da se „potvrdi da sud zna pravo“.

– Nadam se da smo, posle gotovo 70 godina, svi mi, kao pojedinci i društvo, najzad spremni da učinimo taj neophodni korak raskida sa nametnutim duhom samoporicanja, taj konačni otklon prema najvećoj nepravdi u novijoj istoriji našeg pravosuđa i prava uopšte. Đeneral Mihailović nam je učinio čast da budemo prva od okupiranih evropskih država u kojoj je otpočeo organizovani vojno-gerilski rat protiv nacifašizma i to već 17. aprila 1941. Ne sme se zaboraviti, istog datuma, svega nedelju dana po formiranju ND Hrvatske sačinjen je aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935, kojim je ugovorena njihova saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, svega srpskog i pravoslavnog – poručio je, između ostalog profesor Antić.

Tumačeći predratne i posleratne jugoslovenske zakone advokat Živanović je izneo pravne dokaze da je general Mihailović osuđen i pogubljen iz ideoloških i političkih razloga kao najveća smetnja učvršćivanju komunističkog režima. Prema njegovim rečima, o optužnici i sudskom procesu protiv komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini odlučivao je vrh Komunističke partije Jugoslavije, čiji su funkcioneri Mihailovićevo streljanje navaljivali i pre nego što je zarobljen. U prilog tvrdnjama da je sudski proces bio „montiran“, Živanović je naveo da istražni postupak nije vodio istražni sudija, kako bi se izbeglo traženje i uvažavanje dokaza koji idu u prilog optuženom, koji je kao i njegovi advokati optužnicu dobio 10 dana pre suđenja, optuženom je bilo uskraćeno pravo korišćenja njegove zaplenjene arhive, svi dokazi odbrane su odbijeni, kao i pravo žalbe na presudu. Mihailovićevim advokatima javno na skupovima pretio je i Josip Broz, svedoci su saslušavani bez polaganja zakletve, pisana presuda od 15. jula 1946. ne postoji – kasnije su se pojavile tri neautentične i pravno formalno sporne njene verzije.

Advokat Živanović je istakao da je prekršen čak i Zakon o izvršenju smrtne kazne, jer ne postoji zapisnik o njenom izvršenju koji je trebalo sa potpišu sudija, lekar, državni tužilac i zapisničar, a ni matičar nije bio obavešten o streljanju, pa je sud morao 65 godina posle egzekucije da utvrđuje datum Mihailovićeve smrti. Zbog svega toga Živanović je ocenio da su se tadašnje „vlasti ponašale kao da su izvršile zločin, a ne sudsku presudu“. On je citirao jednog od autora optužnice protiv generala Mihailovića Milovana Đilasa, koji je kasnije izjavio da „Draža nije bio fašista“, a čak je i objasnio da je istom optužnicom 1946. bio obuhvaćen i pronemački šef beogradske policije Dragi Jovanović kao „konstrukcija“ da Mihailović što više kompromituje.