Počev od jesenje sezone 1976. afera Kišovog „plagijata“ rasplamsavala je čitavu godinu duhove beogradskog književnog miljea. U Grobnici fikcije, knjizi koju posvećuje Kišu in memoriam, Kristijan Salmon čak direktno povezuje optužbu sa smrtonosnom bolešću koja je odnela pisca. Kiš je bio žrtva „neopazice izrečene fetve“, koja je najavila fetvu protiv Ruždija: u oba slučaja, u optužbi za plagijat i optužbi za svetogrđe, fikcija je bila forma koju je trebalo uništiti.
Jer, sama ideja o zamršenom, dvosmislenom tekstu zabrinjavajućeg statusa – svedočenje, fikcija, kompilacija? – neizdrživa je onima koji su prestravljeni Drugim, svima opsednutim identitetom.
Po Kišovom mišljenju, fikcija sa svojim praznim grobnicama bolje govori o prošlosti od bilo koje druge pisane forme; bolje od Istorije koja pokazuje tendenciju da afirmiše, da potvrdi i da se ponekad pomeša s propagandom: Kiš se osvrće i na socijalistički realizam i državnu propagandu.
Izvor: Mari Darjesek „Policijski izveštaj“, izdanje izdavačke kuće Clio 2011. godine
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
