O informacijama da je komunikacija državnog vrha Srbije u sferi interesovanja Američke nacionalne agencije za bezbednost (NSA) nije se raspravljalo na sednicama Koštuničine, Cvetkovićeve i Dačićeve vlade, saznaje Danas.
Prema rečima naših sagovornika, nikakvih indicija od 2004, kada je Koštuničina DSS formirala vladu, pa do Dačićeve vlade 2012, da je narušena poverljivost razgovora ljudi na čelnim funkcijama državnih institucija nije bilo. Oni navode da informacija da je Srbija na spisku zemalja koje NSA može da u skladu sa američkim zakonodavstvom legalno prisluškuje „ne bi smela nikoga da iznenadi“.
Podsetimo, nedavno se u javnosti pojavila informacija da je NSA mogao da presreće komunikaciju u 193 zemlje sveta, među kojima je i Srbija. Tu informaciju sa američkim medijima je podelio bivši zaposleni u NSA – Edvard Snouden, koji se zbog objavljivanja sličnih dokumenata nalazi u Rusiji, gde su mu tamošnje vlasti dodelile politički azil.
Prvoslav Davinić, ministar odbrane u Vladi Vojislava Koštunice, kaže za Danas da na sednicama Vlade nije bilo reči o tome da NSA prisluškuje državni vrh. On navodi da nema saznanja da je bilo ikakvih pokušaja od strane američke administracije da sa nama uspostavi bilo kakav vid saradnje na polju razmene obaveštajnih podataka.
– Dok sam ja bio ministar, takvih ponuda nije bilo. U tom periodu mi smo zbog manjka saradnje sa Haškim tribunalom bili pod nekom vrstom sankcija i to se odražavalo na odnose sa Amerikancima. Ali, oni imaju toliko napredne tehničke sposobnosti za presretanje komunikacije da mogu da rade šta žele, nezavisno od saradnje druge strane – navodi Davinić. Prema njegovim rečima, ljudi na čelu države moraju da pretpostave da im se komunikacija prisluškuje i da se u skladu sa tim i ponašaju.
– Ako komunikacija Angele Merkel nije sigurna, kako možemo da mislimo da je sigurna komunikacija naših političara – kaže Davinić.
Ministar inostranih poslova Ivica Dačić nije iznenađen što je Srbija na spisku zemalja koje su potencijalno prisluškivane.
– To nije dobra praksa i ja sam protiv toga, ali mi smo nemoćni da bilo šta promenimo. To je tema koja je izazvala veliko nepoverenje među državama u svetu – rekao je Dačić medijima. Kako dodaje, ono što oni mogu da čuju prisluškivanjem razgovora, mogu da čuju i na konferencijama za novinare.
Za predsednika skupštinskog odbora za bezbednost Momira Stojanovića (SNS) ključno pitanje kod razgovora o poverljivosti informacija mora da bude privatizacija Telekoma.
– Oblast bezbednosti informacija je kao i svaka druga i podleže zakonima tržišta. Ko ima više para, ima i bolju opremu i samim tim je u prednosti. Ono što mi moramo da uradimo kako bismo se zaštitili jeste da pre nego što prodamo Telekom i sa njim i podatke s kim i koliko razgovaramo moramo da reorganizujemo tu kompaniju. U okviru nje mora da se oformi deo u kome će ti osetljivi podaci biti izdvojeni i pod kontrolom države. Tek tad možemo da razgovaramo o privatizaciji – ističe Stojanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
