Raspad pravnog sistema

Raspad pravnog sistema i blokada pravosuđa počeli su mnogo pre obustave rada advokata. Pravosuđe Srbije blokira se od 2000. godine. Jači udar na pravosuđe izvršen je reformom pravosuđa 2010. godine, nadaleko poznate po kršenju Ustava i nemerljivoj šteti. Tada je Ustavni sud „izneverio“ svoj ustavni položaj i građane. Izvođačima tih „grubih radova“, bez obzira na to da li su predstavnici Ustavnog suda, sudske, izvršne ili zakonodavne vlasti, ne fali ni dinar jer im niko nije ispostavio odštetni zahtev za pričinjenu štetu.

Ta reforma dovela je do zastoja zbog smanjenja broja sudova, sudija i osoblja. Nakon smene vlasti počinje se sa popravkom reforme tako što se vraćaju svi razrešeni nosioci pravosudnih funkcija kojima i danas plaćamo odštetu. Tokom popravke, 1. oktobra 2013. godine uvedena je tužilačka istraga u svim javnim tužilaštvima, što takođe dovodi do zastoja, ali u obradi krivičnih predmeta. U nastavku te „reciklaže reforme“, početkom ove godine došlo je do nove teritorijalne organizacije sudova i tužilaštava, što je, opet, dovelo do zastoja. I na kraju, uvedeni su i notari, zbog čijeg su uvođenja advokati obustavili rad, a što je dovelo do nove blokade pravosuđa.

Ne znamo pouzdano šta je u pitanju – namera ili slučajnost, nemar ili nebriga, okreni-obrni, ali pravosuđe nikako da profunkcioniše na očekivani način. Međutim, posledice su očigledne i poražavajuće za građane zbog kojih se sve navodno i dešava. Njihova pravna sigurnost je ugrožena jer smo svedoci toga kako se pravosuđe usporava na sve moguće načine – normativno, proceduralno, finansijski, kadrovski, prostorno…

I dok se prave strategije i razni programi kako bi sudije rešavale predmete u razumnom roku, istovremeno im se nerazumno dodaje i više posla. Tako, na primer, na teritoriji sudova gde nisu postavljeni notari, ugovore o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa, kao i ostale pravne poslove koje imaju oblik javnobeležničkog zapisa, sačinjavaće i overavati sudovi. Dakle, uz redovan godišnji plan rada, sudija ima i vanredni priliv ugovora za sastavljanje i overu. Drugim rečima, to znači da se sudije osnovnih sudova gde nisu postavljeni notari nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na sudije iz sudova na čijoj teritoriji su imenovani notari. Bilo bi, za početak, dobro da se sačinjavanje i overa nastavi po starom dok se ne imenuje dovoljan broj javnih beležnika. Visoki savet sudstva, čiji su pojedini članovi, inače, široj javnosti poznati stručnjaci kojima je Ustavni sud nakon „oklevanja“ od dve i po godine poništio sve odluke o razrešenju sudija, dao je stručno mišljenje da je sačinjavanje ugovora od strane sudija spojivo sa sudijskom funkcijom, bez obzira na to što je isti sud koji sačinjava nadležan i da rešava spor povodom istog ukoliko do njega dođe.

Ipak, konačnu reč daće Ustavni sud, s tim što se svi nadamo da će ovoga puta opravdati svoj naziv i presuditi spornim zakonima u razumnom roku, odnosno da neće oklevati do promene vlasti.

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije