Rešiti problem apatrida

Preko 300 akademika, predstavnika vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva iz 70 zemalja zasedalo je tri dana u velelepnoj Palati mira u Hagu, mestu gde je 1923. godine Stalni sud međunarodne pravde (prethodnik Međunarodnog suda pravde) u jednom slučaju doneo važnu odluku da se pitanja državljanstva mogu podvesti pod okvir međunarodnog prava i da ne spadaju u isključivu unutrašnju nadležnost država.

U preko 120 izlaganja diskutovalo se o: 267.000 letonskih “ne-državljana”, posledicama oduzimanja državljanstva Haićanima u Dominikanskoj Republici, teškoćama 800.000 apatrida Rohingaja u Mianmaru, apatridiji među decom, rodnoj diskriminaciji nad ženama u zakonima o državljanstvu, teškoćama sa upisom u matične knjige rođenih, izazovima apatridije među romskom populacijom u Evropi, budućnosti raseljenih državljana potopljenih ostrva – žrtava klimatskih promena, potrebi usvajanja posebnih procedura za apatride, itd. Organizovana je i izložba “Nepostojeći ljudi” svetskog fotografa Grega Konstantina, koja je obišla čitav svet, a prošle godine održana u Beogradu. Uz pomoć Barbare Hendriks, poznate pevačice i ambasadorke dobre volje UNHCR-a, četvoro apatrida govorilo je o teškoćama sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu zato što nemaju državljanstvo.

UNHCR procenjuje da u svetu ima preko 10 miliona apatrida, od kojih je pet miliona dece. Iako apatridija često nastaje kao posledica migracija, apatridija može biti rezultat pravnih praznina u zakonima o državljanstvu, administrativnih propisa, sukcesije država, rasizma i diskriminacije, problema vezanih za upis u matične knjige rođenih, kao i neposedovanja ličnih dokumenata. Veliki broj apatrida zapravo nikada nisu prešli međunarodnu granicu i nalaze se u zemlji u kojoj su rođeni i živeli čitavog života, zemlji koju smatraju svojom državom.

Sa problemom apatridije u Republici Srbiji se suočava grupa Roma koji nisu upisani u matične knjige rođenih ili ne poseduju lična dokumenta, te ne mogu da potvrde svoje državljanstvo i uživaju prava državljana. Većina njih su čitavog života živeli u Srbiji. Na skupu je spomenut značajan napredak koji je Srbija načinila izmenama zakonskih propisa i potpisivanjem sporazuma o saradnji sa UNHCR-om i zaštitnikom građana u ovoj oblasti. Ukazano je da je Srbija postala uzor u regionu u pogledu načina na koji je pristupila ovom problemu, ali da je i dalje potrebno ulagati napore kako bi se sistemskim rešenjima i zajedničkom akcijom na svim nivoima sprečili dalji slučajevi apatridije.

UNHCR je ovom prilikom najavio početak globalne kampanje za okončanje apatridije i pozvao vlade da sledeću dekadu posvete iskorenjivanju ove pojave.