Smanjiti uticaj politike na pravosuđe, suđenja neefikasna

Prema navodima iz izveštaja, posebnu pažnju treba obratiti na nezavisnost tužilaštva i suda od političkog uplitanja u postupke.

– U praktičnom smislu, takav uticaj ogledao bi se u netransparentnoj ili diskrecionoj primeni procedura za izbor nosilaca sudijskih ili tužilačkih funkcija. Kako bi se izbegla takva situacija, ustavni i zakonodavni okvir moraju biti izmenjeni, jer ostavljaju prostora za politički uticaj – stoji u izveštaju.

Prema Jukomovom izveštaju, indikator političkog upliva u pravosuđe bio je primetan 2012. godine, kada je Ustavni sud usvojio žalbe neizabranih sudija na odluke Visokog saveta sudstva i na taj način omogućio povratak 800 sudija na funkcije.

– Ova presuda potvrdila je ono što je istaknuto kao problematično u nekoliko izveštaja Evropske komisije i Venecijanske komisije: da je proces izbora sudija 2006. godine, kada je na tu funkciju trebalo da ih izabere Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva (čija je uloga da štiti nezavisnost pravosuđa), pokazao visok rizik politizacije izbora na sudijske funkcije i kršenje nezavisnosti pravosuđa. Najveći problem u vezi sa procedurom izbora predstavljala je činjenica da ju je trebalo sprovesti ne samo za nove sudije već i za one prethodno izabrane, narušavajući stalnost sudijske funkcije. Konačno, stalnost sudijskih i drugih funkcija u pravosuđu posmatra se kao jedan od jasnih pokazatelja nezavisnosti pravosuđa, koji ih štiti od arbitražnog razrešavanja usled smene političkih garnitura – piše u izveštaju.

U delu koji se odnosi na poslednju reformu pravosuđa, izveštaj ističe da se proširenjem mreža sudova direktno uticalo na promenu nadležnosti za neke predmete. Takođe, dodaje se, novim Zakonikom o krivičnom postupku prihvaćen je model tužilačke istrage, što je dodatno otežalo rad tužilaca.

– Navedene novine usporile su rad sudova i tužilaštava, pa zbog tehničkih izmena zasedanja nisu ni zakazivana. Sa sastanaka sa zamenicima tužilaca iz Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog javnog tužilaštva saznali smo da su tužilaštva preopterećena, ne samo zbog nove uloge tužilaštva, nego i zbog nedostatka administracije (posebno zapisničara i referenata), tehničkih problema (neadekvatnih, malih kancelarija za saslušanja), kao i destimulacije u primanjima (zbog solidarnog poreza) nasuprot znatno povećanom obimu posla – piše u izveštaju.

Dodatno, u izveštaju piše da se percepcija javnosti o korupciji mora uzeti u obzir kao važan parametar za merenje nivoa korupcije sa kojim se države susreću. Prema tome, visok procenat nepoverenja ima direktne posledice i smatra se važnim pitanjem, jer ozbiljno podriva poverenje građana u demokratske institucije. To je veoma zabrinjavajuće pogotovo u svetlu činjenice da 95 odsto ispitanih Srba smatra da je korupcija problem ili ozbiljan problem u Srbiji.

Kao jedan od najvećih problema domaćeg pravosuđa Jukom prepoznaje nedostatak efikasnosti sudskih postupaka. Primera radi, u Srbiji je, u 2012. godini, bilo više od tri miliona slučajeva koji su čekali na presudu, podseća se u izveštaju.

„Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine najvažniji je strateški dokument kada se govori o planskoj borbi protiv korupcije. Prema predviđenim ciljevima Strategije usvojen je i Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine. Međutim, imajući u vidu proces implementacije Akcionog plana, može se reći da je on u vidnoj stagnaciji“, stoji u izveštaju.

Da bi ilustrovao svoje tvrdnje, Jukom je pratio tok suđenja u 24 slučaja u kojima se lica terete zbog koruptivnih radnji.

Izdvojena su tri predmeta u nadležnosti Prvog osnovnog suda, tri u nadležnosti Drugog osnovnog suda, dva u nadležnosti Trećeg osnovnog suda, sedam predmeta koji se vode pred Višim sudom u Beogradu, osam pri Posebnom odeljenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i jedan u nadležnosti Višeg suda u Zrenjaninu. Reč je o različitim krivičnim delima sa koruptivnim elementima koji su vezani za korupciju u različitim društvenim sferama, i u kojima su optuženi vršili različite funkcije. Od 24 slučaja njih osam se odnosilo na privredu, tri na obrazovanje, dva na zdravstvo, tri na sportska društva, dva na policiju, četiri na državne institucije i dva na sudstvo.

Zabeležen je i podatak da je 14 predmeta medijski ispraćeno, dok 10 nije uopšte pokriveno, jer se mediji slabo interesuju za manje, svakodnevne slučajeve korupcije.

„U većini posmatranih predmeta nije bilo izmena optužnica. U slučajevima u kojima su optužnice menjane, to je najčešće činjeno zbog preciziranja optužnog predloga. Primećeno je da je najduži period protoka vremena od učinjenja dela do podizanja krivične prijave i to u slučajevima visoke korupcije. Najveća efikasnost u pogledu dužine istražnog postupka primećena je u predmetima pred Trećim osnovnim sudom i Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Budući da se pred ovim odeljenjem postupci vode po novom Zakoniku o krivičnom postupku, može se zaključiti da institut tužilačke istrage ostvaruje dobre rezultate, uprkos pomenutom manjku administrativnih službenika“, piše u izveštaju.