Tačka na sukobe Hrvatske i Srbije

Tako će biti stavljena tačka na petnaestogodišnje pravosudno prepucavanje ove dve države nastale nakon raspada bivše SFRJ, ali i na međusobne tužbe bivših jugoslovenskih republika za genocid. Prethodno je krajem februara 2007. isti sud presudio u sporu Bosna i Hercegovina protiv Srbije, ocenivši da Srbija nije odgovorna za genocid u BiH, ali da je „odgovorna što nije sprečila genocid, niti je kaznila počinioce genocida“, odnosno Vojsku Republike Srpske, „iako je imala uticaja na VRS i tamošnje političare“.

Presudu će pročitati predsednik Međunarodnog suda pravde Peter Tomka (Slovačka). Na presudu Međunarodnog suda pravde nijedna strana nema pravo prigovora. Jedino što je moguće je da se izvrši revizija postupka ukoliko u međuvremenu budu pronađeni novi dokazi koji bitno menjaju činjenično stanje u presudi.

A činjenice su da je Hrvatska sada davne 1999. godine podnela tužbu protiv Srbije, optužujući tadašnju SR Jugoslaviju da su vojne, policijske i paravojne snage pod njenom komandom počinile genocid na području Knina, Istočne i Zapadne Slavonije i Dalmacije. Hrvatska tvrdi da je u tim napadima ubijeno više od 12.000 ljudi, nekoliko desetina hiljada je zadobilo teške telesne povrede, uništeno je na stotine hiljada kuća i 1.400 verskih objekata, više od 7.700 Hrvata je bilo u zatočeničkim centrima u Srbiji i drugim delovima bivše Jugoslavije, a više od 550.000 ljudi je raseljeno.

Čitavih deset godina kasnije, 2009, Srbija je podnela kontratužbu protiv Hrvatske, takođe za genocid nad krajiškim Srbima u hrvatskoj vojnoj i policijskoj operaciji Oluja 1995. godine.

Dve države su u martu prošle godine pred sudom razmenile usmene argumente o suštini spora – Hrvatska je dokazivala „genocidnu nameru“ Beograda da tokom rata 1991. do 1995. godine „potpuno ili delimično“ uništi nesrpsko stanovništvo na delovima hrvatske teritorije, dok je Srbija tvrdila da Beograd ne može da bude odgovoran za dela i propuste pre 27. aprila 1992. kada je SR Jugoslavija formalno uspostavljena kao država. Predstavnici Beograda su, takođe, tvrdili da se većina zločina za koje se Srbija tereti dogodila 1991. godine a da se malobrojni zločini nakon aprila 1992. ne mogu okarakterisati kao genocid.

Takođe, srpski zastupnici pred sudom su tvrdili da su „masovna ubistva tokom i nakon hrvatske operacije „Oluja“ dosegla razmere genocida“. Oni su tvrdili da je tokom rata u Hrvatskoj ubijeno blizu 6.400 Srba, od čega oko 1.700 u Operaciji „Oluja“, dok je oko 200.000 krajinskih Srba napustilo svoje domove u Hrvatskoj. Predstavnici Beograda tvrde i da se oko 1.700 ljudi i dalje vodi kao nestalo.

Glavne prognoze ishoda petnaestogodišnjeg procesa po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije odnose se na to da će obe tužbe biti odbačene. Kao osnovni razlog uzima se argument da nijedna tužba nije uspela da dokaže genocid – ni Hrvatska od strane JNA, Srbije i paravojnih formacija, a ni Srbija od Hrvatske tokom vojno-policijske akcije „Oluja“.

Kako će se presuda odraziti na, kako neki kažu, tradicionalno loše odnose Srbije i Hrvatske, zasad može samo da se nagađa, ali je sve izvesnije da će obe strane biti nezadovoljne i da to neće kriti.

Ko su sudije

Međunarodni sud pravde čini 15 sudija. Na čelu su: Peter Tomka (Slovačka), predsednik, i Bernardo Sepulveda Amor (Meksiko), potpredsednik. Sudije su – Hisaši Ovada (Japan); Roni Abraham (Francuska); Ser Kenet Kejt (Novi Zeland); Muhamed Binuna (Marko); Leonid Skotnikov (Rusija); Antonio Avgusto Kansado Trindade (Brazil); Abdulkavi Jusuf (Somalija); Ser Kristofer Džon Grinvud (Velika Britanija); Sja Hančin (Kina); Džoen Donihju (SAD); Đorđo Gaja (Italija); Džulija Sebutinde (Uganda); Dalvir Bandadi (Indija).