Očigledno je da država u liku različitih državnih organa – policije, tužilaštava, sudova (ne samo apelacionih), centara za socijalni rad, Ministarstva prosvete, zdravstvenih ustanova, mora da učini sve da dečje ugovorene, dakle, prisilne, brakove svede na nivo slučaja.
Na to upućuju i zaključci Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena iz jula 2013. godine upućenih Vladi Srbije da preduzme sve neophodne mere i primeni predloge sadržane u sopstvenom Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (2010 -2015), a tiču se sprečavanja ranih i prisilnih brakova u okviru manjinskih grupa, posebno Roma, kao i da radi na povećanju svesti među pripadnicima tih zajednica, ali i socijalnih radnika o negativnim efektima ranih brakova na zdravlje i obrazovanje devojčica/žena. Treba reći da je rok za postizanje tog cilja zapisanog u Akcionom planu istekao 2012. godine.
Takođe, preporučuje se Vladi da izvrši izmene Krivičnog zakonika kako bi se obezbedilo da zaključivanje nevažećih brakova (a dečji su svakako nevažeći prema našem Ustavu) bude zabranjeno i sankcionisano. Nije, valjda, potreban poseban zakon o zabrani dečjih brakova kao u Indiji?!
Naime, u Indiji, zemlji sa zastrašujućim brojem dečjih brakova, (prema popisu iz 2001. godine 11,3 miliona devojčica između 15 i 19 godina od ukupno 46,3 miliona devojčica te uzrasne grupe i čak 1,4 miliona devojčica između 10 i 14 godina, od 59 miliona te starosne grupe), usvojen je 2006. godine Zakon o zabrani maloletničkih brakova (The Prohibition of Child Marriage Act), koji je zamenio prethodni Zakon o sprečavanju dečjih brakova (The Child Marriage Restraint Act), donet davne 1929. godine. Novi zakon predvideo je kaznu zatvora od dve godine za punoletnog mladoženju ili drugu stariju osobu koja ugovara brak devojčice.
Ono što treba nedvosmisleno da bude ideja vodilja svih nadležnih organa jeste da opstajanje dečjih brakova u našoj zemlji ne može da se pravda tradicijom ili običajnim pravom među etničkim zajednicama kod kojih je ta pojava najraširenija, pre svega zato što je njihova primena duboko suprotna uživanju osnovnih ljudskih prava svih građana, a posebno dece, koja prema Ustavu uživaju ljudska prava primerena svom uzrastu i duševnoj zrelosti.
Autorka je bivša zamenica zaštitnika građana za prava deteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
