Srbija će uskoro dobiti novi Zakon o međunarodnom privatnom pravu (ZMPP). On će zameniti postojeći Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (ZRSZ), koji u našoj državi trenutno uređuje materiju međunarodnog privatnog prava.
Mirko Živković, predsednik Radne grupe za novi ZMPP, objašnjava da su razlozi za donošenje novog zakona višestruki.
– Najpre, postojeći ZRSZ, koji u Srbiji uređuje materiju međunarodnog privatnog prava, već duže vremena predstavlja anahronu kodifikaciju, kako sa formalne, tako i sa sadržinske strane. Naime, budući da je usklađen samo sa Ustavom SR Jugoslavije iz 1992. godine, ali ne i sa važećim Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, u njegovom tekstu se na brojnim mestima nalaze nazivi „Savezna Republika Jugoslavija“ (dok se Republika Srbija uopšte ne spominje), pridev „jugoslovenski“ je takođe čest (nigde „srpski“), a isto tako i izraz „savezni organ“. Na taj način ZRSZ budi opravdanu sumnju kod pravnika praktičara u pogledu svoje važnosti uopšte. Pored toga, neki njegovi delovi su derogirani drugim zakonima koji su doneti kasnije i to, na primer, deo o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka – Zakonom o arbitraži, kao i međunarodnim ugovorima – Haškim protokolom o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja, koji je naša država ratifikovala 2013. godine – naveo je Živković u obrazloženju za donošenje novog ZMPP.
On objašnjava i da su pojedina rešenja aktuelnog ZRSZ-a niz godina predmet kritike doktrine, kao i da zakon ne sadrži norme o pojedinim važnim pitanjima međunarodnog privatnog prava.
– Jednom rečju, ZRSZ, koji je u vreme svog donošenja predstavljao zapaženu kodifikaciju, danas je postao tekst iza hoda vremena, naročito imajući u vidu dešavanja u uporednom međunarodnom privatnom pravu u protekle 32 godine – naveo je Živković.
Stoga, novi ZMPP će bitno urediti materiju međunarodnog privatnog prava kod nas. Jer, kako je naglasio Živković, Radna grupa se rukovodila idejom da naši organi već sada, odnosno od stupanja na snagu novog zakona, primenjuju istovetna rešenja sa onima koja će primenjivati i kada naša država bude postala članica Evropske unije.
– Takav pristup je sigurno bolji od onog po kome bi sada bila predviđena drugačija, autonomna rešenja, koja bi bila derogirana prilikom ulaska Srbije u EU, utoliko što se ona univerzalno primenjuju od strane država članica – naveo je on.
Kako je obrazložio, posebno obeležje novog ZMPP predstavlja njegova struktura, koja se temelji na logičkom redosledu pravnih celina međunarodnog privatnog prava, odnosno na redosledu po kome sud ili drugi organ primene prava rešava pitanja koja se pred njim postavljaju.
– To znači da se najpre izlažu pitanja koja se tiču nadležnosti sudova i drugih organa Srbije da postupaju u stvarima s međunarodnim elementom, zatim pravila postupka, određivanja merodavnog prava i, na kraju, priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka – zaključio je Živković u obrazloženju.
Usaglašavanje sa EU
Živković kaže da poseban razlog za donošenje novog Zakona o međunarodnom privatnom pravu predstavlja potreba za usklađivanjem međunarodnog privatnog prava Srbije sa onim koje nastaje i razvija se u okrilju Evropske unije. „Naime, to 'međunarodno privatno pravo Evropske unije' predstavlja deo acquis communautaire, tako da sekundarni izvori koji ulaze u njegov sastav neposredno i direktno obavezuje svaku državu koja postane članica EU. Radna grupa je stoga sve vreme rada imala u vidu regulative (uredbe) EU iz domena međunarodnog privatnog prava i predloženim tekstom Nacrta izvršila delimičnu unifikaciju i harmonizaciju međunarodnog privatnog prava Srbije sa međunarodnim privatnim pravom EU – zaključio je Živković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
