Vlast se sve više meša u rad sudova i tužilaštava

Nosioci pravosudnih funkcija nemaju garancije da neće biti izloženi pritiscima izvršne i zakonodavne vlasti, kao ni unutrašnjim pritiscima, od strane predsednika sudova, javnih tužilaca i stranaka, navode u Savetu za borbu protiv korupcije, koji je ovih dana Vladi Srbije uputio izveštaj o reformi pravosuđa.

– Sudije nemaju nikakve garancije da će mirno, bez ikakvih pritisaka, obavljati svoju funkciju. Naprotiv, političari prete sudijama ako im se ne sviđaju suđenja i odluke, a veoma često se čuju glasovi iz Ministarstva pravde da je potpuno pogrešan trend nezavisnosti pravosuđa koji se kod nas forsira – naglašavaju iz Saveta.

Savet je u izveštaju, koji je od juče dostupan javnosti, naveo da je sporan sastav i način na koji se biraju članovi Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT), kao i neblagovremen izbor predsednika sudova i rad sudija i tužilaca u Ministarstvu pravde i državne uprave. Oni, naime, smatraju da odgovornost VSS i DVT nije regulisana, iako od rada ovih organa zavisi nezavisnost, stručnost, efikasnost, samostalnost, izbor i prestanak funkcije, kao i dostojanstvo pravosudnih institucija. Savet preporučuje da bi zato trebalo smeniti sve članove ova dva tela iz redova sudija i tužilaca.

– Odgovornost VSS i DVT mora se utvrditi, jer su propustili da donesu zakonite odluke po prigovorima neizabranih sudija i tužilaca, vraćanje sudija i tužilaca na rad je teklo nedopustivo sporo, nisu uradili sveobuhvatnu analizu o uzrocima neuspeha i uticaju reforme na stanje u pravosuđu, kao ni valjanu analizu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti sadašnjih nosilaca pravosudnih funkcija. Takođe, nije donet pravilnik o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova kao ni pravilnik o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. VSS još uvek nije predložio Narodnoj skupštini kandidate za predsednike većine sudova u Srbiji, neblagovremeno je preuzeo deo budžetskih nadležnosti početkom 2012. godine koje su u skladu sa odredbama Zakona o uređenju sudova prenesene sa Ministarstva pravde. Disciplinski organi DVT-a su imenovani tek 20. maja 2013. godine – naveli su u Savetu.

U izveštaju je ukazano i na pogoršano materijalno stanje pravosuđa, što je posledica neprebacivanja svih finansijskih nadležnosti pravosudne uprave na VSS i DVT.

– Nakon vraćanja neizabranih sudija i tužilaca u prvoj reformi evidentan je nedostatak smeštajnog kapaciteta. Veliki problem su i niske zarade zaposlenih u pravosuđu, posebno kada je reč o državnim službenicima – navode u Savetu.

Oni su izneli i ocenu o radu Pravosudne akademije, koja, kako smatraju, još uvek nije odgovorila svojim zadacima. Naime, kako objašnjavaju, napravljene su veoma ozbiljne greške u početnoj obuci, jer pre toga nisu doneta odgovarajuća podzakonska akta kojima je trebalo regulisati pitanje merila i kriterijuma za izbor mentora, članova komisija, predavača i ostalih lica ovlašćenih za rad sa polaznicima početne obuke, zbog čega postoji velika sumnja u kvalitet izvršene obuke.

– Prve generacije polaznika Pravosudne akademije su i pored ovakvih propusta prioritetno birani za sudije i tužioce, i to na osnovu zakonskih odredbi za koje je Ustavni sud utvrdio da su neustavne – objašnjavaju u Savetu.

Sednice ne smeju biti tajne

Rad VSS-a i DVT-a nije dovoljno transparentan, pogotovo kada se uzme u obzir da ne postoji regulisan sistem odgovornosti za postupke njihovih članova. Sednice ne smeju biti tajne. Sadašnji sistem e-pravosuđa nije na zavidnom nivou, navode u Savetu.

Potrebna finansijska nezavisnost

U Savetu kažu da naše pravosudne institucije ne odaju utisak nezavisnosti, jer su previše zavisne od izvršne vlasti. Savet najviše zamera što ne postoji volja da se poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe prebace u nadležnost VSS i DVT. „Kao jedan od prioriteta naglašavamo neophodnost potpune finansijske nezavisnosti u odnosu na izvršnu vlast. Nezavisnost pravosudnog budžeta omogućava i nezavisnost pravosudne od izvršne vlasti, jer bez finansijske nezavisnosti pravosuđe je podložno trgovini uticajima i pritiscima izvršne vlasti. Pošto vršioci funkcije predsednika suda nemaju stalnost rukovodeće funkcije, to ih čini podobnim za pritiske budući da se stvara mogućnost uticaja na njih kako bi se zadržali na rukovodećim funkcijama, odnosno kako bi to 'zaslužili'“, navode u Savetu.

Boljević: Prvo od svih pitanja

Komentarišući preporuku Saveta da bi trebalo razrešiti sve članove VSS i DVT iz redova sudija i tužilaca, odnosno one koji su učestvovali u propaloj reformi iz 2009. godine, Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, kaže za Danas da je to prvo od svih pitanja u pravosuđu. Kako ocenjuje, sa onima koji su povređivali sva pravila pravne države i vladavine prava ne može se graditi zdrava osnova za bolje pravosuđe. „O tome su i Društvo sudija i Udruženje tužilaca govorili neprestano. Zbog toga što Ministarstvo pravde nije videlo problem u tome što nastavlja da donosi strateške mere sa tim članovima VSS, oba strukovna udruženja su prestala da se angažuju u radnoj grupi za izradu Nacionalne strategije reforme sudstva. Na tu meru kao na prvu ukazivale su i preporuke više evropskih eksperata“, kaže Boljevićeva.

Povećan broj predmeta

Od 1. januara 2014. uvedena je nova pravosudna mreža, ali već u startu su se pravosudne institucije pokazale nespremnim. Problemi oko lokacije spisa predmeta dovode do odlaganja suđenja, do nepotrebnog uvećanja troškova i produženja trajanja postupka. Prostorije koje tužilaštva i sudovi koriste uglavnom su nefunkcionalne i neodgovarajuće, a određeni prostor se iznajmljuje, navode u Savetu. Govoreći o broju predmeta, navode da je on znatno veći nego pre reforme. Kada je reč o starim predmetima (predmeti gde postupak traje duže od dve godine) figurira cifra od preko tri miliona predmeta. Sudije i tužioci su neravnomerno opterećeni u različitim delovima Srbije, a najlošija situacija je u Beogradu.

PREPORUKE

Razrešenje svih članova VSS i DVT iz redova sudija i tužilaca.

Jačanje nezavisnosti pravosuđa kroz izmenu sastava VSS-a i DVT-a profesionalizacijom odnosno ukidanjem članstva po položaju.

Izbor članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz redova sudija i tužilaca prepustiti upravo nosiocima tih funkcija, a ne Narodnoj skupštini.

Neophodno je da VSS što pre sprovede izbor kandidata za predsednike sudova.

U što kraćem roku u celosti preneti nadležnosti pravosudne uprave sa Ministarstva pravde na DVT i VSS.

Uvesti internu reviziju u pravosuđe.

Prvi izbor na funkciju sudije i zamenika javnih tužilaca preneti sa parlamenta na VSS i DVT, bez ukidanja probnog perioda.

Izbor predsednika sudova i javnih tužilaca preneti na VSS i DVT.

Uvećati zarade svim zaposlenim u pravosuđu. Prekinuti sa praksom da državni službenici rade sa prekidima.

Dopuniti Zakon o uređenju sudova tako da se održavaju redovne zajedničke sednice apelacionih sudova radi ujednačavanja sudske prakse.

Brisati zakonske odredbe koje omogućavaju upućivanje sudija i tužilaca na rad u zakonodavnim i izvršnim organima.

Sprovesti adekvatnu analizu potrebnog broja sudija i tužilaca za svaki sud/tužilaštvo pojedinačno.

Uvesti elektronski sistem dodele svih predmeta u rad sudijama u svim sudovima radi obezbeđenja prava na prirodnog sudiju.

Donošenje Sudskog poslovnika prebaciti u nadležnost VSS-a.

Dati mogućnost sudijskim i tužilačkim pomoćnicima sa višegodišnjim iskustvom da polažu završni ispit na Pravosudnoj akademiji bez naknade.

Obezbediti transparentan i nepristrastan izbor kandidata za početnu obuku na Pravosudnoj akademiji.

Izmeniti propise u smeru potpunog podređivanja Pravosudne akademije DVT-u i VSS-u, u cilju eliminisanja bilo kakvog učešća Vlade.

Obezbediti kvalitetan program početne obuke na Pravosudnoj akademiji.

Obezbediti potpunu transparentnost u radu DVT i VSS.

Predstavnici izvršne vlasti treba da se uzdrže od davanja izjava i od drugih postupaka kojima se zadire u nezavisnost sudstva.