Zbog „pada“ kompjuterskog sistema imigranti u Preševu tokom vikenda nisu mogli da dobiju potvrde o zahtevu za azil u Srbiji. Već juče je sve, uz velike gužve, ponovo vraćeno „u normalu“.
– Molim vas da se kod policije raspitate kada ćemo dobiti potvrdu kako bismo mogli dalje da nastavimo put – zamolila je novinara Danasa Saljim, majka troje dece koja je u Preševo stigla pre skoro sedam dana. Ona je trudnica i nada se da će „svoje četvrto dete roditi u Nemačkoj gde imaju rodbinu“.
Novinaru Danasa potvrđeno je da imigranti u proceduri dobijanja potvrde od strane policijskih službenika u Preševu ne daju kompletne podatke. Neimenovani pripadnik policije potvrdio je da imigranti ne žele da daju imena i prezimena, profesiju, kada su napustili zemlju, kao i da ne žele da se potpišu, već dokument overavaju otiskom prsta.
– To umnogome otežava najnoviji zahtev za oformljenjem jedinstvene baze podataka, kojom bi raspolagale policije Srbije, Makedonije, Mađarske i Austrije – navodi izvor Danasa. Uprkos ovakvom stavu imigrantima se izdaju potvrde za „početak procedure dobijanja azila u Srbiji“, što malo ko iskreno želi.
Prihvatni centar još uvek nije otvoren, iako se uveliko sređuje. Tu će biti prioritetni smeštaj sa higijenskim čvorom i kuhinjom za tridesetak žena i dece. Svet je ovde ugledala i jedna devojčica iz Sirije čija se majka porodila u jednom od šatora, uz lekarski nadzor.
Imigranti, od kojih je najveći broj iz Sirije, Avganistana i Pakistana, raspoloženi su za razgovor sa novinarima. Oni koji ne znaju engleski, vrlo brzo pronalaze nekog od sapatnika koji objašnjava „da su oni u Preševu zadovoljni uslovima koji im se pružaju u pogledu ishrane, kao i sanitarno-higijenskih uslova“.
– Jedan Sirijac rekao mi je da je prvi put jeo nakon devet dana puta, kada je stigao u Preševo. Mi se maksimalno trudimo da pomognemo ovim ljudima koliko su naše mogućnosti i u tome za sada oni nemaju primedbe. Humanitarna pomoć je dragocena i ona stiže od međunarodnih organizacija, ali i sve više od lokalnog stanovništva i institucija iz svih opština juga Srbije – prepričava svoje svakodnevne utiske Amet Alimi, sekretar Crvenog krsta u Preševu, koji je na terenu svakodnevno od poslednjeg izgnaničkog talasa koji je stigao preko Turske, Grčke i Makedonije u Preševo.
– Bežim od nesreće i rata. Ostao sam bez više apoteka koje su u Siriji bile u mom vlasništvu. Sada sam krenuo na put kako bih počeo novi život – rekao nam je Azif, po struci farmaceut, mada po onome što od odeće ima na sebi to niko ne bi mogao da zaključi. Pakao rata „presvukao“ je ove ljude i gorštake. On ističe gostoprimljivost ljudi u Preševu. Kaže nam da su pojedine albanske porodice otvorile za žene i decu svoje domove, gde im je omogućeno da se redovno tuširaju i dobiju dodatne obroke hrane.
U Preševu je novinaru Danasa nezvanično potvrđeno da će biti uvedena nova vanredna železnička linija. Voz bi saobraćao od ovog pograničnog grada do Subotice. Cena karte biće 15 evra po osobi.
– Naš cilj je Evropa i mi nemamo namere da ostajemo u Srbiji – to je gotovo jedinstven stav koji se danima može čuti od ovih izmorenih ljudi nesrećnih sudbina. U Preševu nije zabeležen nijedan incident, a lokalni ugostitelji uglas demantuju bilo kakvu mogućnost da preplaćuju hranu koju prodaju imigrantima. Isto je i u trafikama gde se kupuju kartice sa brojevima mobilnih telefona, pa i telefoni, jer svi imigranti drže do stalne komunikacije sa svojim rođacima koji su u Beogradu, ili Subotici, a mnogi od njih i u zemljama Evropske unije.
Građani Preševa i Bujanovca kao da su se polako privikli na ovu po mnogo čemu letnju vanrednu situaciju. Najveći broj imigranata i dalje je smešten na otvorenom, kao i u turističkim šatorima u dvorištu i okolini zgrade Centra za socijalni rad. Veći deo dana provode odmarajući se od napornog hodanja. Tokom dana šetaju ulicama Preševa, kupuju ono što im je najneophodnije, čekajući da što pre krenu dalje. Neizvesnost je njihova odrednica. Nada u bolji život je iščekivanje koje će se meriti možda i mesecima, pa i duže.
Opsada hostela u Vranju
Pripadnici pograničnih policija Mađarske i Austrije koji su došli, ali i dalje dolaze na jug Srbije kao svoju stacionarnu „bazu“ odredili su Vranje. Od kada je u ovom gradu zbog bankrota zatvoren centralni hotel, ali i motel na ulazu u Vranje, najveći je pritisak na lokalne hostele gde su gotovo svi smeštajni kapaciteti popunjeni, a restorani u večernjim satima prepuni.
Nema ugrožavanja ljudskih prava
Kancelarija Odbora za ljudska prava iz Vranja koja je tokom vikenda izvršila monitoring stanja izgnanih lica na području Preševa i Bujanovca u svom saopštenju navodi da je u razgovoru sa „državljanima Avganistana, Pakistana, Sirije i drugih zemalja konstatovano da nema rasne i verske diskriminacije, kao i da je zadovoljavajuće stanje u pružanju konkretnih informacija o njihovim pravima i obavezama od strane pripadnika državnih organa, ali i humanitarnih organizacija, kao i predstavnika lokalne samouprave“.
Stambena zgrada za raseljene
U Vranju je počela izgradnja stambene zgrade za raseljena i socijalno ugrožena lica koja žive u tom gradu. U lokalnoj vlasti kažu da će za šest meseci biti spremno 11 stanova u koje će biti useljeno devet porodica koje su smeštene u kolektivnom centru u Vranjskoj Banji i dve socijalno ugrožene porodice. Projekat je vredan 200.000 evra, a finansira ga Evropska unija, u saradnji sa organizacijama Help i Karitas i Komesarijatom za izbegla i raseljena lica. Grad je obezbedio lokaciju i potrebne dozvole. Novi objekat biće podignut u blizini tri ranije izgrađene zgrade za izbegla i raseljena lice. FoNet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
