– Iako je usvojen u decembru 2013. godine, Zakon o privatnom obezbeđenju je još uvek mrtvo slovo na papiru. Da bi ovaj zakon oživeo, neophodno je da nadležna ministarstva usvoje podzakonske akte, što, iako ih na to obavezuju unapred definisani rokovi, ona još nisu učinila. O preprekama na koje se nailazi u implementaciji ovog zakona i načinima njihovog prevazilaženja juče se u prostorijama Privredne komore Srbije razgovaralo na okruglom stolu „Obuka i licenciranje privatnog obezbeđenja u Srbiji“, koji su zajednički organizovali Centar za evroatlantske studije (CEAS) i Privredna komora Srbije.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, u uvodnom izlaganju je naglasila da CEAS nekoliko godina intenzivno insistira na usvajanju i primeni Zakona o privatnom obezbeđenju.

– Ova tribina, na kojoj ćemo razgovarati o poteškoćama u donošenju podzakonskih akata Zakona o privatnom obezbeđenju, predstavlja drugi deo našeg projekta. U prvom delu mi smo najpre insistirali na donošenju samog zakona i taj trud je urodio plodom u decembru 2013. godine – rekla je Milićeva. Ona je izrazila nadu da će puna primena ovog zakona početi 2018. godine.

Irina Rizmal, istraživačica CEAS, osvrnula se na probleme koji nastaju zbog načina na koji srodni zakonski propisi tretiraju oblast privatnog obezbeđenja.

– U prednacrtu Zakona o policiji pisalo je da je obavljanje posla policajca nespojivo sa poslom privatnog obezbeđenja. Ipak, u kasnijim nacrtima tog zakona ova odredba je izbačena – navela je Rizmalova.

Tijana Vojinović, takođe istraživačica CAES, u prvi plan je istakla nedoslednost državnih organa kada je poštovanje rokova utvrđenih zakonom u pitanju.

– Zakon o privatnom obezbeđenju je usvojen krajem 2013. godine. U njemu piše da je rok za usvajanje devet podzakonskih akata šest meseci. Prema tom zakonu, njegova puna primena je planirana za maj 2015. godine. Pošto ni svi podzakonski akti još nisu usvojeni, potpuno je jasno da su rokovi probijeni – rekla je Vojinovićeva i dodala da nezaokružen normativan okvir u ovoj oblasti ugrožava bezbednost i prava građana.

Prema njenim rečima, saradnja MUP i CEAS-a je bila izuzetna do usvajanja zakona, ali je iz nekog razloga, kada se došlo do implementacije istog, ona zakazala.

– Prilikom donošenja zakona morali su da se postave realniji rokovi. Isto tako, njime su morale da budu predviđene sankcije za državne organe koji ih ne poštuju – naglasila je Vojinovićeva.

Rade Krunić iz Uprave policije MUP istakao je da je do 2013. godine oblast privatnog obezbeđenja bila potpuno neuređena, što je dovodilo do čestih zloupotreba ovlašćenja. Prema njegovim rečima, četiri od devet podzakonskih akata je već usvojeno, a preostalih pet su spremni i čekaju na usvajanje.

– Tih pet podzakonskih akata su spremni i u raznim institucijama čekaju na potpis nadležnih osoba, što bi trebalo da se desi u najskorije vreme – naveo je Krunić. On je odredbu Zakona o privatnom obezbeđenju kojim se državnim organima ostavilo šest meseci da usvoje podzakonske akte okarakterisao kao pretencioznu.

– Nadamo se da ćemo u normalnoj vremenskoj distanci početi sa primenom ovog zakona – rekao je Krunić.

Đorđe Vučinić, predsednik Upravnog odbora Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije, rekao je da je usvajanje Zakona o privatnom obezbeđenju nailazilo na opstrukcije MUP-a.

– Najveća posledica pravne anarhije koja je nastala zbog toga što ovaj zakon tako dugo nije usvojen je ta što su se pripadnici privatnog obezbeđenja našli na crnim stranama, gde su percipirani ili kao siledžije na splavovima ili kao vojna sila – naglasio je Vučinić.

Razmirice između privrednika i pripadnika MUP-a, prema njegovim rečima, nastaju najpre iz toga što policija isključivo posmatra ovu oblast kroz bezbednosni aspekt, dok privrednici gledaju „kako nešto i da zarade“.

On je dodao da posebna pažnja mora da se obrati na način na koji će se obučavati budući radnici u privatnom obezbeđenju.

– Ukoliko se sve svede na formu i zbog toga radnici ne budu kvalitetno selektovani i obučavani, onda smo mi promašili temu – rekao je Vučinić. On smatra da postoji prostor za unapređenje saradnje između MUP-a i Udruženja za privatno obezbeđenje i najavio skoro održavanje sastanka sa ministrom Stefanovićem na kojem bi to trebalo da bude tema razgovora.