Nespremnost srpskog Tužilaštva da se bavi napadima na LGBT osobe, nedovoljno poznavanje zakona o diskriminaciji sudija i advokata i dužina suđenja, samo su neke od pravnih poteškoća sa kojima se suočava gej populacija u Srbiji – kaže za „Pravo Danas“ Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom). Kako dodaje, u potrazi za pravnom pomoći žrtve napada se javljaju Jukomu i drugim nevladinim organizacijama, „ali zbog nepoverenja u nadležne institucije i, pre svega, zbog straha, mnogi od njih odustaju od pravnih postupaka“.
Prema njegovim rečima, žrtve veruju u to da neće biti zaštićene ni prilikom prijavljivanja napada policiji, a ni tokom suđenja. Naš sagovornik dodaje da ovakvo stanje odgovara onome što se vidi na terenu, jer, na primer, iako je policija promenila svoje ponašanje prema LGBT populaciji, „stvar je u tome što se i dalje ne govori dovoljno i na adekvatan način sa kojim se sve problemima susreću građani drugačije seksualne orijentacije“.
– Tu su i drugi problemi, poput negativnog odnosa društva prema gej populaciji, ali i senzacionalističkog načina koji koriste mediji i koji pogoduje tome da se mržnja prema LGBT zajednici dalje generiše, ističe Antonijević.
Krajem 2012, podseća naš sagovornik, na inicijativu Jukoma, Gej-strejt alijanse (GSA) i drugih organizacija za zaštitu ljudskih prava u Krivični zakonik je unet zločin iz mržnje kao otežavajuća okolnost. Međutim, prema njegovim rečima, primena ovog člana je problematična.
– Dvojica mladića napadnuta su u Novom Sadu pred punim autobusom, jer je napadač mislio da su homoseksualci. Jedan je uboden nožem u grudi, a drugi je pretučen. Ispostavilo se da su mladići u stvari braća, a napadač se u policiji „branio“ time da ih je napao zato što su homoseksualci. Jukom se uključio u ovaj slučaj i kvalifikovali smo ga kao pokušaj ubistva. Dobili smo presudu – sedam godina zatvora. Dok se mi nismo uključili, Tužilaštvo je ovaj slučaj karakterisalo kao tešku telesnu povredu. Dakle, napad na nekog ko je drugačije seksualne orijentacije može da se predstavi kao olakšavajuća okolnost, što je potpuno neprimereno, naglašava Antonijević.
Iako postoje postupci, dodaje on, koji traju dugi niz godina i u kojima se žrtve iscrpljuju, postoje i dobre reakcije suda, mada su izolovane. Antonijević smatra da je poražavajuća činjenica da sudije i advokati nisu na valjan način upoznati sa zakonima o diskriminaciji. Interesantno je i to, ukazuje direktor Jukoma, da postoje slučajevi „pretpostavljene seksualne orijentacije“, gde napadnute osobe nisu LGBT, „ali čak i te žrtve ne žele da se upuštaju u suđenja, jer misle da bi sebi na taj način navukle još veće probleme“.
Nedavno istraživanje kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti Nevene Petrušić pokazalo je da velika većina predstavnika javne vlasti ne razume i ne prepoznaje diskriminaciju. Više od petine predstavnika javne vlasti u Srbiji ne zna da je svaka vrsta diskriminacije zabranjena zakonom, a veliki je procenat koji tolerišu takvo ponašanje. „Predstavnici javne vlasti smatraju da među njihovim kolegama postoje predrasude prema LGBT osobama, obolelim od HIV-a, Romima i deci sa smetnjama u razvoju. Čak 40 odsto smatra da bi se većina njihovih kolega složila sa tvrdnjom da je homoseksualnost bolest“, istakla je Petrušićeva.
Nerešen napad na stan Stojanovića
Prošlo je četiri meseca od otvorenih pretnji istaknutom LGBT aktivisti Bobanu Stojanoviću, a ni policija ni Tužilaštvo se ne oglašavaju. Članovi neonacističke grupe „Borba 18“ nacrtali su kukasti krst na vratima Bobanovog stana i ostavili dve štampane poruke. Na jednoj je pisalo: „Znamo gde živite, znamo kada spavate“, a na drugoj je fotografija prebijanja ukrajinskog gej aktiviste i precrtana zastava duginih boja. „Niko me nije zvao niti mi dao neke nove informacije“, kaže Stojanović za Pravo Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
