Prazne klupe u mašinskim, građevinskim i tekstilnim školama

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Veliki skok beleži beogradska Četrnaesta gimnazija i to na društevno-jezičkom smeru, na kojem poslednji učenik na rang-listi ima 92,50 bodova, dok je lane prag bio 86,96. I na prirodno-matematičkom je prag podignut sa prošlogodišnjih 92,28 na 94,75. Direktorka te škole Marija Miletić kaže za Danas da je prezadovoljna rezultatima, jer je Četrnaesta u vrhu među beogradskim gimnazijama po broju poena.

– Ne želimo da se poredimo sa drugima, ali nam je drago što su rad i trud zaposlenih i dobra saradnja sa roditeljima dali rezultat. Imamo učenika sa preko 100 poena, to su deca koja si osvajala nagrade na takmičenjima i to je takođe uticalo na ovakav rezultat. Po mojoj proceni, promena odnosa broja bodova sa završnog ispita i po osnovu uspeha iz osnovne škole može da podigne prag za dva boda – ističe Miletićeva, inače profesorka matematike.

Kao još jedan razlog odličnog rezultata na društvenom smeru, ona navodi činjenicu da veliki broj učenika kao prvu želju navodi prirodno-matematički, a oni koji ne uđu u predviđenu kvotu za upis „klize“ na društveno-jezički.

Ispred Četrnaeste je Deveta beogradska gimnazija, u kojoj poslednji na rang-listi na prirodnom smeru ima 95,46 poena, a na društvenom 92,25. U prestonici rekord drži Treća gimnazija, u kojoj je za upis na prirodno-matematički smer bilo potrebno najmanje 96,75 poena, a na društveni 94,14.

Rezultatima je zadovoljan i direktor Trinaeste beogradske Bojan Vučković, koji za Danas kaže da je skok u broju bodova očekivan, ali ukazuje da je od toga mnogo važnije kakav uspeh učenici postižu tokom četiri godine gimnazijskog školovanja i kasnije na fakultetima. Poslednji učenik na rang-listu na prirodnom smeru u ovoj školi ima 91,25, a na društvenom 90,28 poena.

Raspoređeni učenici danas i sutra će se upisivati u srednje škole, a statistika pokazuje da su i ovoga puta mesta u medicinskim i ekonomskim školama „planula“, dok je dosta praznih klupa ostalo u mašinskim, građevinskim, tekstilnim školama, kao i na profilima u oblasti poljoprivrede i prerade hrane, hemije, saobraćaja…

Što se tiče područja rada zdravstvo, niška Medicinska škola „Milenko Hadžić“ i ove godine je visoko pozicionirana, jer su gotovo sve smerove upisivali odlikaši. Najteže je bilo upisati se za farmaceutskog tehničara, a oštra konkurencija je bila i za medicinsku i pedijatrijsku sestru, fizioterapeutskog i laboratorijskog tehničara.

Nesmanjeno interesovanje vlada za zanimanja tehničar vazdušnog saobraćaja i tehničar vazdušnog saobraćaja za bezbednost u Vazduhoplovnoj akademiji, kao i za elektrotehničara računara i elektrotehničara informacionih tehnologija u ETŠ „Nikola Tesla“ u Beogradu, u kojima je bilo mesta samo za najbolje.

S druge strane, mašinske, tehničke i građevinske škole opet će imati problema da na pojedinim profilima formiraju odeljenja. U Beogradu, na primer, samo po jedan đak raspoređen je na smer autolimar u zemunskoj Saobraćajno-tehničkoj školi, precizni mehaničar u Tehničkoj školi „Zmaj“ i krovopokrivač u Građevinskoj školi. Armirač, zidar, tesar, monter suve gradnje, samo su neki od profila u ovoj školi, u kojima će posle prvog upisnog kruga biti slobodnih mesta. Praznih klupa ostalo je i u gimnazijama u Lazarevcu, Mladenovci i Grockoj.

 Neraspoređeni

Svi đaci koji su posle prvog kruga ostali neraspoređeni, danas podnose liste sa željama, u koje će moći da navedu samo škole i obrazovne profile koji su ostali neupisani.