Pošto nisam član, niti pristalica SNS, verovatne razloge za izbor na mesto predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) treba tražiti u mom dugogodišnjem angažmanu na raznim nivoima prosvetne delatnosti i dobroj saradnji sa prosvetnim institucijama koje vode kadrovi SNS. Podršku Ministarstva prosvete nemam verovatno zato što sam otvoreni protivnik pedagoško-psihološkog „terora“ u obrazovanju koji su moje kolege nastavnici i profesori matematike nazvali „pepsi reformama“, kaže za Danas Aleksandar Lipkovski, predsednik NPS, u prvom intervjuu nakon izbora na tu funkciju.
Upitan da li SNS njegovim izborom želi da kontroliše rad Ministarstva prosvete, on kaže da je to nemoguće, jer ovlašćenja Saveta za to nisu dovoljna, a on „nije diktator koji bi skupu od preko 40 prosvetnih stručnjaka u NPS nametao sopstveno mišljenje“.
– Najvažnija uloga koju NPS može imati je skretanje pažnje javnosti na delovanje Ministarstva. U normalnim demokratskim zemljama to bi trebalo da bude dovoljan korektiv njihovog rada – smatra Lipkovski.
Kako ćete sarađivati sa Ministarstvom kada imate drugačije viđenje obrazovanja od aktuelnog rukovodstva? To se odnosi i na dva zavoda koja pripremaju većinu predloga o kojima NPS odlučuje. Tu je i pitanje saradnje sa Savetom za stručno obrazovanje, koji bi po vama trebalo ukinuti.
– Zaista mislim da bi taj savet trebalo ukinuti. Nepotreban je, sve što on radi može da obavlja NPS. Nažalost, nepotrebnih saveta i agencija u Srbiji ima mnogo. Umesto dva zavoda dovoljan je jedan, kao stručno-tehnička spona između Ministarstva i NPS. Što se tiče rukovodstva Ministarstva, vaša je ocena preterana – poštujem zakonsku hijerarhiju. Glavne probleme ne pravi rukovodstvo Ministarstva, već uticaji iz senke. Tu pre svega mislim na često štetno usaglašavanje svega i svačega sa trećerazrednim EU činovnicima i „ekspertima“.
*Poznati ste kao oštar kritičar reformi koje su sprovođene od 2000. godine. Na koja konkretno pogrešna rešenja mislite kada suštinskih reformi nije ni bilo. Škola se nije mnogo promenila – i dalje se drže eks katedra predavanja, nastavnici diktiraju, od učenika se traži da reprodukuju ono što piše u udžbenicima, nastavni program su preobimni…
– Nažalost, reformi je ipak bilo i one su pogoršavale ionako složenu situaciju u prosveti. Promenilo se društveno okruženje. Nastavnici i škola su izgubili iskonski, prirodni autoritet koji je nastajao iz narodne želje da se prosvećuje i iz poštovanja prema obrazovanju i obrazovanim ljudima.
Tvrdite da obrazovni sistem i nije toliko loš koliko ima problema. Koji su ključni?
– Najveći problem je nedovoljno budžetsko finansiranje. Kada bi ova država zaista povećala to izdvajanje sa tri na šest odsto BDP, koliki je prosek u Evropskoj uniji, sve bi bilo drugačije. Ali ne možete to uraditi ako vam za vratom sede međunarodni kreditori i ultimativno traže smanjenje državnih socijalnih davanja…
Kritikovali ste Strategiju razvoja obrazovanja koju je usvojila vlada u kojoj je Aleksandar Vučić bio potpredsednik i koju podržava i ova vlada. NPS bi trebalo da sprovodi ono što piše u Strategiji. Kako će to biti moguće ako ste protiv toga?
– Nadam se da ću moći da utičem na tumačenje i promenu Strategije. Kritikovao sam neke delove Strategije, dok su neki po mom mišljenju dobri i treba da se realizuju. Uopšte nije važno ko je bio potpredsednik ili predsednik vlade, bitno je šta tamo piše.
Jedan ste od autora Prosvetnog programa Dveri. U čemu se konkretno on razlikuje od pomenute strategije? U mnogim delovima govorite „istim jezikom“ kao i oni koje ste najčešće kritikovali – nedovoljno kompetentni nastavnici u školama, loš koncept stručnog usavršavanja, neujednačen kriterijum ocenjivanja, nedovoljno finansiranje…
– Delovi Strategije i Prosvetnog programa Dveri se preklapaju. To znači da je zajednički jezik moguć. Opet se vraćam na finansije – ono što u prosveti nije dobro, to je preveliko oslanjanje na novac iz fondova EU. Potrebno je diversifikovati izvore novca, smanjiti monopolistički položaj koji EU fondovi i projekti imaju, više se oslanjati na sopstvene snage i prave prijatelje. To je slično zahtevu EU za diversifikovanjem snabdevanja energetskim sirovinama, koji nam je izbio iz ruku – Južni tok. Oni su želeli da izbegnu monopol u oblasti energetike, isto želimo i mi u oblasti prosvete.
Vratimo elitu
*Šta konkretno znači nacionalna i elitistička koncepcija obrazovanja za koju se zalažete? Ko će to da sprovodi kada je elita otišla i i dalje odlazi iz Srbije?
– Vratimo staru elitu kući, pravimo novu. Važno je postaviti prave nacionalne ciljeve i prioritete i obezbediti novac. To se može uraditi ako prihvatite povećanje finansijskih izdvajanja za prosvetu. Pritom ne mislim da je pristupanje EU nacionalni prioritet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
