Prvo nova mreža sudova, pa konkurs za predsednike

Još jedan od problema je i izbor predsednika sudova. Naime, iako je rok za izbor predsednika sudova bio 31. mart 2010. godine, na čelu svih sudova, osim Vrhovnog kasacionog suda, jesu vršioci funkcije predsednika.

Mirjana Ivić, potpredsednica Visokog saveta sudstva, kaže za Danas da će konkurs za predsednike sudova biti raspisan ove godine pošto bude izmenjena mreža sudova.

– Očekujemo da će nova mreža sudova biti uspostavljena do kraja ovog meseca i u više od 30 gradova u kojima nakon reforme pravosuđa nije bilo osnovnog suda, sada će ga dobiti. Prema preporuci ministra pravde Nikole Selakovića, sačekaćemo da bude uspostavljena nova mreža sudova i da radna grupa ministarstva završi predlog izmena Zakona o sedištima sudova i tek onda ćemo raspisati konkurs. Do tada će Visoki savet sudstva popunjavati upražnjena sudijska mesta, ukazuje Ivićeva.

Prema njenim rečima, na konkurs za predsednike sudova moći će da se prijave i sudije koje nisu bile reizabrane, ali su odlukom Ustavnog suda vraćene u sudove u kojima su i ranije radili. Tako će članovi Visokog saveta sudstva biti u situaciji da obavljaju razgovore sa kandidatima za predsednike sudova čije su prigovore odbili kada su odlučivali o postupku preispitivanje opšteg izbora sudija.

Na pitanje Danasa da li će Visoki savet sudstva inicirati preispitivanje dostojnosti sudija koje su odlukama Ustavnog suda vraćene na posao, naša sagovornica ističe da su odluke ovog suda konačne i da se o tome neće raspravljati.

– Mi smo naveli razloge zbog čega pojedine sudije nisu reizabrane i zbog čega su nedostojne obavljanja sudijske funkcije. Međutim, Ustavni sud to nije uvažio i svojim odlukama je rekao da smo pogrešili. Tu nema šta da se raspravlja, ukazuje Ivićeva.

Sa druge strane, sudije u Srbiji ne vide opravdanje za toliko čekanje. Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda, kaže za naš list da takozvano v. d. stanje u sudovima nije stvorilo probleme u funkcionisanju pravosuđa, jer vršioci funkcije imaju ista ovlašćenja kao i predsednici sudova. Međutim, prema njegovim rečima, situacija u kojoj se na čelu sudova već tri godine umesto predsednika nalaze vršioci funkcije nije prirodna.

– Mogu da razumem da u ovom trenutku čekaju formiranje nove mreže sudova, ali ne vidim nijedno opravdanje zbog čega su na izbor predsednika sudova čekali skoro tri godine. Iako vršioci funkcije imaju ista ovlašćenja kao i predsednici sudova, oni bi bili slobodniji u radu kada bi obavljali funkciju predsednika, naglašava Hadžiomerović.

Kandidati

Među sudijama koje će moći da se kandiduju za mesto predsednika sudova, a koje su odlukama Ustavnog suda Srbije vraćeni na svoja radna mesta ima i sudija koje su imale više od 200 nerešenih predmeta, ali i sudija protiv kojih je podneto više krivičnih prijava zbog primanja mita i korupcije.

Rakić Vodinelić: Jedan u nizu problema

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Union, kaže za Danas da je „probijanje“ rokova za izbor predsednika sudova još jedan u nizu problema proisteklih iz reforme pravosuđa, koja je sprovedena od 2008. do 2012. godine.

– Mnogi rokovi nisu poštovani, a izbor predsednika sudova je jedan u nizu. To je bila i jedna od zamerki Evropske komisije u izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ukazuje Rakić Vodinelić.