– Kako da nastavnici i drugi zaposleni u školama prepoznaju da li su deca žrtve trgovine ljudima, kako da im pomognu i koga da obaveste ukoliko u to posumnjaju, neke su od tema dvodnevne obuke za zaposlene u školskim upravama i školama, koju organizuju Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije Ministarstva prosvete i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Obuku će proći koordinatori za zaštitu od nasilja iz školskih uprava i po jedan predstavnik iz svake škole, a ideja je da se taj broj poveća i da se na nivou svake školske uprave u Srbiji oformi tim koji bi pružao podršku „na terenu“ nastavnicima i drugim zaposlenim u obrazovnim ustanovama, kao i da se uspostavi jasna procedura ko, kada i na koji način treba da reaguje ukoliko se posumnja da je neki učenik potencijalna ili stvarna žrtva trgovine ljudima, objašnjava za Danas Biljana Lajović, iz Grupe za prevenciju nasilja i diskriminacije.
– Tokom rada na zaštiti od nasilja shvatili smo da riziku od trgovine ljudima nisu izložena samo deca iz marginalizovanih grupa, što je najčešća predrasuda, kao i da obrazovni sistem nije dovoljno osetljiv da to prepozna i da ih zaštiti. Škola je važna karika u tom lancu, jer ako se dete ne pojavljuje na nastavi to treba da bude signal da se nešto dešava. Ukoliko su ispunjeni još neki indikatori, koje smo definisali u saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima, policijom i pravosuđem, zaposleni u školi treba da znaju koga da obaveste, da bi sistem reagovao na vreme. U tom smislu je veoma važna uloga odeljenskih starešina, ali i učitelja, jer su žrtve trgovine ljudima i deca ranog školskog uzrasta – kaže Lajovićeva.
Lidija Milanović iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima navodi da je prošle godine među žrtvama u Srbiji bilo 53 odsto dece, a najviše ih je imalo između 13 i 16 godina.
Ona kaže da su žrtve izložene različitim vidovima eksploatacije, od seksualne i radne eksploatacije, prosjačenja, vršenja krivičnih dela… Ističe da se seksualna eksploatacija najčešće otkriva jer je u krivičnom zakonodavstvu najuočljivija, ali da je sistem najmanje osetljiv na radnu eksploataciju.
– Trgovina ljudima je veoma raširena pojava i veliki društveni problem, koji se u Srbiji teško prepoznaje. Postoji uverenje da su žrtve strani državljani, da se najčešće radi o seksualnoj eksploataciji i da su to punoletne osobe. Međutim, u Srbiji pre svega imate eksploataciju naših državljana koja se odvija u našoj zemlji. Trgovina ljudima je vidljiva u ekstremnim situacijama – kaže Milanovićeva.
Ona ističe da nema tipičnih primera koja deca su žrtve trgovine ljudima, ali je svim slučajevima zajedničko to što počinilac zloupotrebljava dečju ranjivost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
