Školovanje skupo i za budžetske studente

Posle prošlonedeljne sednice Senata BU u javnosti su se pojavila različita tumačenja za šta su glasali članovi tog tela kada su usvojili preporuke Ministarstva prosvete. Naime, Ministarstvo je dalo pravno tumačenje da školarina obuhvata naknade za redovne usluge koje fakulteti pružaju studentima i u koje, prema njihovom mišljenju, spadaju svi oblici nastave, najmanje dva izlaska na ispit, prijava, izrada i odbrana završnog rada na svim nivoima studija i administrativni troškovi za upis školske godine i overu semestra.

Prema mišljenju rektora BU Vladimira Bumbaširevića, na koje se poziva Ministarstvo, svi navedeni troškovi ubuduće će biti sastavni deo školarine, bez obzira da li je plaća država ili student.

Pojedini dekani, međutim, kažu da se odluka Senata odnosi samo na prijavu ispita, odnosno da fakulteti ubuduće neće naplaćivati najmanje dva izlaska na ispit. Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Sima Avramović podseća da po zakonu univerziteti samostalno odlučuju šta se smatra redovnim troškovima i da je to utvrdio Savet BU još 2007, ali da u te troškove nisu uračunate stavke koje je navelo Ministarstvo. Avramovićeve reči potvrđuje odluka Saveta u kojoj jasno piše da Univerzitet i fakulteti, mimo školarine, mogu naplaćivati naknade za upis studenata, ponovno prijavljivanje ispita, izdavanje diploma, uverenja o položenim ispitima i naknadnu overu semestra, priznavanje ispita sa drugih fakulteta, izdavanje duplikata indeksa, pa čak i davanje ispisnica i druge slične vanredne usluge na zahtev studenata.

– Tačno je da je mišljenje Ministarstva prosvete delimično u suprotnosti sa odlukom Saveta BU iz 2007. godine. I ja sam kao i rektor razumeo da je Senat prihvatio sve preporuke, ali o njima se svakako mora izjasniti i Savet. Niko nije rekao da fakulteti ne treba da naplate pomenute usluge, već da redovni troškovi treba da budu sastavni deo školarine i da to bude jasno prikazano. Dešava se da fakulteti te troškove naplaćuju svim studentima, mimo školarine. Tu mislim i na budžetske studente, čiju školarinu plaća država – kaže za Danas Miodrag Popović, prorektor za finansije BU.

Na pitanje da li bi objedinjena naplata svih troškova studiranja uticala na povećanje školarina, Popović odgovara „i da i ne“.

– Ako je, recimo, školarina na nekom fakultetu 100.000 dinara, a student je dodatno plaćao 2.000 za administrativne troškove, on bi trebalo sve da plati u okviru školarine, ali ne bi plaćali više nego pre – objašnjava Popović.

On ističe da bi svi univerziteti u Srbiji trebalo da se izjasne o preporukama Ministarstva prosvete.

Značajni prihodi

Da se univerziteti ne odriču značajnog dela prihoda naplaćivanjem različitih usluga pokazuje i primer Univerziteta u Nišu, koji su predstavnici Ministarstva prosvete apostrofirali kao najkorektniji. On se, istina, izdvaja po tome što su prva tri izlaska na ispit besplatna, ali u redovnim troškovima koje obuhvata školarina nisu navedeni upis i overa semestra, kao i izrada i odbrana završnog rada. U redovne troškove, osim svih oblika nastave, spada jedino izdavanje uverenja koja su oslobođena plaćanja takse.

Besplatan apsolventski staž

Vlada Srbije donela je juče zaključak kojim se studentima upisanim u prvu godinu osnovnih studija školske 2010/2011, odnosno 2011/2012. omogućava da zadrže pravo finansiranja iz budžeta godinu dana po isteku redovnog trajanja studija. Ministarstvo prosvete pozvalo je fakultete da studentima koje su već upisali u produženu godinu, a koji po ovom zaključku zadržavaju pravo na finansiranje iz budžeta, vrate naplaćenu školarinu.