Iako će Srbija po svemu sudeći uprkos protivljenju Rumunije dobiti status kandidata za EU, debata na temu „čiji su Vlasi“ i dalje se vodi između Nacionalnog saveta ove nacionalne manjine i sveštenika Srpske i Rumunske pravoslavne crkve. I dok jedni tvrde da većina Vlaha u našoj zemlji ne doživljava Rumuniju kao svoju maticu, drugi pak naglašavaju da Srbija opstruiše rad Rumunske pravoslavne crkve u Timočkoj krajini.
Naime, Vlasi predstavljaju izrazito većinsko stanovništvo u 150 sela istočne Srbije. Pored rumunskog jezika, među Vlasima se poslednjih godina širi i uticaj Rumunske pravoslavne crkve, čiji je dolazak na ovo područje obeležila serija sukoba između lokalnih Srba i Vlaha, ali i među samim Vlasima. Veliki broj Vlaha tvrdi da bogosluženja u crkvama ne želi da sluša na „tuđem“, odnosno na rumunskom jeziku. Kako kažu, kada razgovaraju sa članovima svoje porodice, oni govore na vlaškom, ali kada slušaju božju reč, onda je slušaju na srpkom.
Miletić Mihajlović, potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha i republički poslanik, kaže za Danas da većina Vlaha odlazi na bogosluženja u Srpsku pravoslavnu crkvu, kao i da je problem koji se nameće između Srpske i Rumunske pravoslavne crkve „stvar ideologije“, koju moraju da reše međusobnim dogovorom. Prema njegovim rečima, većina Vlaha u našoj zemlji ne doživljava Rumuniju kao svoju maticu i ne smatra se delom rumunskog nacionalnog korpusa.
– Vlasi u Srbiji insistiraju na svojoj samobitnosti, jer na to imaju pravo po Ustavu, ali i zbog toga što je pravo na slobodno izjašnjavanje standard priznat u Evropi. Niko, pa ni susedna država nemaju pravo da vrše pritisak na Vlahe povodom toga kako će se izjašnjavati, jer Vlasi su Vlasi. Oni žele da se bore za zaštitu svojih prava kao posebne etničke grupe, naglašava Mihajlović. On dodaje da onaj deo Vlaha u našoj zemlji koji se oseća delom rumunskog naroda treba da dobije sva prava koja im sleduju.
Sa druge strane, Bojan Aleksandrović, sveštenik Rumunske pravoslavne crkve, naglašava za naš list da veliki broj Vlaha u istočnoj Srbiji želi da sluša bogosluženja na rumunskom jeziku, ali da Srpska pravoslavna crkva to ne dozvoljava. Prema njegovim rečima, predstavnici Timočke eparhije, ali i predstavnici državne i lokalne vlasti učinili su sve da zabrane gradnju hramova Rumunske pravoslavne crkve u ovom delu Srbije.
– Srbi u Rumuniji idu u Srpsku pravoslavnu crkvu i slušaju bogosluženja na svom jeziku, ali Rumuni i Vlasi u Timočkoj krajini nemaju na to pravo i to je zvaničan stav Srpske pravoslavne crkve, kao i ministarstva vera, što je nedopustivo. Njihov stav je da Rumunska pravoslavna crkva može da radi samo na teritoriji Vojvodine, sa čime se mi ne slažemo, naglašava Aleksandrović.
Vlasi žele saradnju sa Rumunijom
– Prošle godine je sproveden popis i svi građani su mogli po svojoj slobodnoj volji da se izjasne o svojoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Vlasi koji Srbiju smatraju svojom maticom nemaju ništa protiv susedne države Rumunije i bratskog naroda i Vlasi su željni saradnje, ali ne žele da negiraju svoju nacionalnu pripadnost, ukazuje Miletić Mihajlović za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
