Iako je prošlo više od 23 godine kako je 25.000 stanovnika Slovenije odlukom republičkih vlasti izgubilo status građana, ovaj problem još uvek nije rešen. Prema rečima Marka Novaka, predsednika Društva izbeglih prebivaoca iz Slovenije, u Srbiji je između tri i sedam hiljada „izbrisanih“ ljudi koji i dalje nisu dobili građanska prava koja su uživali u Jugoslaviji. Kako navodi, pitanje njihove odštete se trenutno nalazi u Strazburu u rukama Evropskog suda za ljudska prava.
– Isti ovaj sud je 2012. godine doneo presudu kojom zahteva od Slovenije da zakonom reguliše pitanje isplate odštete izbrisanim osobama. Slovenija je to učinila, ali na način koji ne odgovara podnosiocima tužbe. Odštete su duplo manje od onih koje je sudska presuda predvidela, a u 90 odsto slučajeva se zahtevi odbijaju. Zbog toga je podneta nova tužba Evropskom sudu za ljudska prava i čekamo da vidimo šta će da odluče, kaže Novak.
Slovenija je, kako navodi, 2010. godine pod pritiskom međunarodne zajednice donela Zakon o uređenju statusa državljana naslednica SFRJ, koji je ostavio rok od tri godine ljudima da podnesu zahtev za slovenačkim ličnim kartama.
– Veliki broj ljudi nije bio informisan, pa nisu podneli zahteve na vreme. U Srbiji je svega oko 900 ljudi podnelo zahtev. Zbog toga bi taj rok trebalo produžiti, navodi Novak, čiji je zahtev za dobijanje slovenačkih dokumenata odbijen. Tim slučajem se u ovom trenutku bavi Upravni sud Slovenije.
Marko Novak je bio dečak kada je 1991. godine, njegov otac, vojno lice u JNA, dobio naređenje da napusti Sloveniju. Posle kratkog boravka u Mostaru, porodica Novak se nastanila u Beogradu, gde Marko i danas živi. Da mu je oduzet status stanovnika Slovenije slučajno je saznao 2000. godine. Danas, on je predsednik Društva izbeglih prebivaoca iz Slovenije koje se zalaže za povratak građanskih prava ljudima koji su do osamostaljivanja živeli u Sloveniji i naknadu štete koju su pretrpeli.
Osnivačka skupština Društva izbeglih prebivaoca iz Slovenije je održana u maju ove godine. Kako navodi Novak, Društvo je dobilo pomoć od republičkog Komesarijata za izbeglice, a u planu je i sastanak sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova na kojem bi se razmatrala mogućnost diplomatskog rešenja problema.
Prilikom osamostaljenja Slovenije 1991. godine, svi oni koji su imali republičko državljanstvo SR Slovenije su bez problema dobili državljanstvo nove države. S druge strane, državljani drugih republika SFRJ sa stalnim boravkom u SR Sloveniji dobili su rok od šest meseci da podnesu molbu za slovenačko državljanstvo.
Onima koji nisu dobili državljanstvo, nezavisno od toga da li im je molba odbijena ili je nisu ni podneli, bio je oduzet status stalnog stanovnika. Oni su 26. februara 1992. godine – izbrisani. Oduzimanje statusa stalnog stanovnika prouzrokovalo je gubitak ekonomskih i socijalnih prava koja su povezana sa tim statusom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
