Srbija izvan PISA testiranja

PISA 2015. počela je zvanično 1. septembra prošle godine i to je bio rok za potpisivanje ugovora sa OECD-om o učešću u programu, jer se on potpisuje za svaki projektni ciklus. Od tada do danas su urađeni mnogi važni poslovi na pripremi probnog testiranja, od izbora i revizije zadataka, izbora pitanja za školske i učeničke upitnike do izbora uzorka škola koje će učestvovati u istraživanju.

– Od svega toga naša zemlja je mogla da uradi samo neke pripreme za izbor uzoraka, a svi ostali poslovi morali su da čekaju potpisivanje ugovora sa OECD-om. S obzirom na to da se u pripremi istraživanja tako daleko odmaklo, Srbija više nema šansi da se uključi u ovaj ciklus. To znači da, posle četiri uspešno realizovana ciklusa, ovoga puta ostajemo bez PISA podataka – kaže za Danas Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA studije u Srbiji.

Šteta koju će domaći obrazovni sistem pretrpeti zbog izlaska iz PISA studije je ogromna, imajući u vidu da je ovo najznačajniji međunarodni program procene učeničkih postignuća. On pokazuje koliko su učenici koji završavaju osnovno obrazovanje (uzrast 15 godina) usvojili znanja i veštine neophodne za nastavak školovanja, profesionalni razvoj i odgovorno učestvovanje u društvu.

Učenička postignuća se procenjuju u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog, a posebna vrednost PISE je u tome što ne meri koliko su učenici u stanju da reprodukuju ono što piše u programima, već prvenstveno da li stečena znanja umeju da primenjuju u svakodnevnom životu i da kritički razmišljaju. Rezultati ovog istraživanja omogućuju svakoj zemlji da utvrdi kvalitet, pravednost i efikasnost obrazovnog sistema, kako da usmerava obrazovnu praksu, ali i kako da planira i donosi odluke o daljem razvoju svog obrazovanja.

Dragica Pavlović Babić se slaže da je izostajanje naše zemlje iz narednog ciklusa PISE velika šteta, pre svega, jer se „šalje poruka da pitanja kvaliteta i pravednosti obrazovanja u Srbiji nisu toliko važna“. Ona podseća da je Srbija prva država sa prostora bivše Jugoslavije koja se 2001. uključila u PISU, pored Makedonije, koja je pristupila 2000. godine, a potom zbog novca izašla iz njega.

Rezultati testiranja iz 2012. godine biće objavljeni početkom decembra. To je termin kada OECD objavljuje zvaničan izveštaj za sve zemlje učesnice istraživanja, a njih je trenutno 74.

Dugovanja

Svaki projektni ciklus PISA istraživanja traje četiri godine, a učešće u programu godišnje košta od 30.000 do 35.000 evra. U Ministarstvu prosvete kažu za Danas da je ukupna vrednost ugovora za PISA 2012, koji je potpisan sa OECD-om, 122.000 evra i da je taj novac uplaćen ovoj međunarodnoj organizaciji. „Pošto domaći saradnici u projektu nisu dostavili potpunu dokumentaciju, Ministarstvo nije bilo u mogućnosti da isplati preostali, manji deo sredstava. Ministarstvo će po dobijanju komplete dokumentacije izvršiti svoje obaveze“, navodi se u odgovoru našoj redakciji. U Institutu za psihologiju, međutim, tvrde da su svu potrebnu dokumentaciju poslali Ministarstvu prosvete, ali da novac nisu dobili.

Ko je kriv?

Iz Ministarstva prosvete juče nismo dobili odgovor ko je kriv što ugovor za učešće u PISA 2015 nije potpisan. Umesto toga, u njihovom odgovoru je navedeno da Ministarstvo „ostaje privrženo međunarodnim testiranjima, uključujući i PISU“ i da se „ne dovodi u pitanje njihovo strateško opredeljenje u tom pogledu“. Takvo obećanje dao je i bivši ministar prosvete Žarko Obradović za vreme čijeg mandata je trebalo da bude potpisan ugovor sa OECD-om.