– Broj izostanaka u osnovnim i srednjim školama se povećava, a mere koje je prethodnih godina preduzela prosvetna vlast nisu doprinele da se ovoj pojavi stane na put. Najnoviji podaci inspekcijskog pregleda pokazuju da su učenici osnovnih škola u Srbiji tokom prošle školske godine imali u proseku 43 opravdana izostanka i četiri neopravdana. U srednjim školama situacija je duplo gora – svaki srednjoškolac je zabeležio čak po 90 opravdanih i devet neopravdanih izostanaka.

U poređenju sa školskom 2011-2012. godinu, kada je prosvetna vlast prvi put zvanično objavila tu statistiku, osnovci su imali po 41,6 opravdanih i 3,7 neopravdana izostanka, a srednjoškolci 73,4, odnosno devet neopravdanih.

U Ministarstvu prosvete razliku u izostancima u osnovnim i srednjim školama obrazlažu činjenicom da srednjoškolci imaju značajno više časova u toku dana od osnovaca.

– Učenici pohađaju nastavu 40 nedelja u toku školske godine, konkretno učenici srednjih škola imaju 185 nastavnih dana, a učenici osnovnih 180. Ako se svaki pomnoži sa brojem časova, dolazimo do podatka da su učenici srednjih škola u proseku bili odsutni oko tri radne nedelje iz škole tokom prethodne školske godine – kažu u Ministarstvu prosvete.

Da su naši đaci „lošeg zdravlja“, svedoče ne samo brojna lekarska opravdanja već i pismene potvrde njihovih roditelja, u kojima se odsustvovanje sa nastave najčešće obrazlaže „bolovima u glavi i stomaku“. Iza ovih izmišljenih bolesti krije se izostajanje sa školskih časova zbog nenaučenih lekcija, pismenih i kontrolnih zadataka, ali i dosade i nezainteresovanosti za školu. U kojim slučajevima je izjava roditelja dovoljna za pravdanje izostanaka zavisi od same škole, jer se to uređuje internim pravilnicima.

U školama različito tumače pomenutu statistiku.

– Ako zanemarimo virusna oboljenja, grip i druge bolesti, mislim da su jednim delom i roditelji odgovorni za toliki broj opravdanih izostanaka, jer su deca u osnovnim školama mala za kalkulacije. Kada govorimo o uzrastu od prvog do četvrtog razreda, mnogi roditelji ne šalju decu u školu i na nagoveštaj da bi mogla da se razbole, dok se u starijim razredima kalkuliše sa izostajanjem kod ocenjivanja. U osnovnim školama se retko dešava da učenik izostane a da to roditelji ne znaju – kaže za Danas Vesna Nedeljković, direktorka OŠ „Mihailo Petrović Alas“.

Ona dodaje da je pravilnikom škole predviđeno da roditelj može da opravda do tri dana u polugodištu, dok se za sva ostala izostajanja mora doneti lekarsko opravdanje. Porodična putovanja se ranije najavljuju i njih moraju odobriti nastavničko veće i direktor škole.

Školska praksa je pokazala da je izostajanje učenika i manipulisanje odsustvovanjem da bi se neka ocena dobila prisutnije u srednjim školama. Ovakav oblik izigravanja sistema kao problem prepoznaju i nastavnici, ali i đaci koji redovno pohađaju časove, ukazuje za Danas Dragica Pavlović Babić, upravnica Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, inače članica radne grupe za izmenu Pravilnika o ocenjivanju u osnovnim i srednjim školama.

– To pravilnik teško da može da reši, ali je u našim istraživanjima po školama izostajanje definitivno identifikovano kao problem u ocenjivanju. Nastavnici imaju različite lične strategije kako to utiče na ocenu, od onih koji očekuju od učenika da budu prisutni na određenom broju časova da bi imali peticu, do onih koji kažu da bez redovnog prisustva učenik ne može dobiti odličnu ocenu, bez obzira kako briljantno znanje pokaže. Izostajanje ne ugrožava samo proces ocenjivanja već i kvalitet nastave u školama – objašnjava Pavlović Babić.

Irena Brajević, direktorka Osme beogradske gimnazije, smatra da izbegavanje odgovaranja i kontrolnih zadataka nije ključni razlog ovolikog broja izostanaka srednjoškolaca.

– Ima učenika koji su zaista bolesni. Pojavljuje se mononukleoza, neki đaci imaju psihičke probleme. Osim toga, dešava se da se vanškolske aktivnosti ili takmičenja održavaju u vreme nastave. Kada su, recimo, sportska takmičenja u pitanju, automatski sa časova izostaje cela ekipa. Dakle, oni nisu bolesni, ali su opravdano odsutni i to se upisuje u dnevnik – kaže Brajevićeva, napominjući da je broj izostanaka u Osmoj gimnaziji ispod republičkog proseka.

Škola je, kako dodaje, preduzela niz mera da se smanji odsustvovanje đaka sa časova i to je dalo rezultate. Uvedena je obaveza roditelja da lično donesu lekarska opravdanja u roku od osam dana, a roditelji imaju pravo da bez te potvrde opravdaju najviše tri dana u toku školske godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.