Došlo je vreme da se plate računi u zdravstvu. Mnogo toga je „rađeno“ proteklih godina, a sada je napravljen presek i vreme je za naplatu. Cilj nam je da uspostavimo sistem koji će biti funkcionalan, kaže u razgovoru za Danas ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Da li to znači da prethodni ministri zdravlja nisu dobro obavljali svoj posao?
– Prethodnih godina se nisam ozbiljnije bavio zdravstvenom politikom, već isključivo svojom lekarskom praksom. Dolazim iz Urgentnog centra, koji je srce srpskog zdravstva. Kroz tu ustanovu sam posmatrao situaciju u zdravstvu.
Ipak, imali ste uvid u dokumentaciju kada ste postali ministar?
– Pogledao sam dokumentaciju i sve što sam video, odnosno nepravilnosti na koje sam naišao prosledio sam nadležnima. Sumnjivi slučajevi i poslovanja su sada u rukama MUP.
O kojim sumnjivim slučajevima je reč?
– To su nepravilnosti u vezi sa dozvolama za droge. Policija istražuje da li su psihoaktivne supstance, poput dijazepama, uvožene i izvožene bez traženja dozvole. Zatim, postoje problemi u renoviranju kliničkih centara. Toliko novca je potrošeno, a oni još uvek nisu u potpunosti renovirani i rekonstruisani. Novac se trošio svakodnevno. Klinički centar u Nišu bi za sedam-osam meseci trebalo da bude gotov. Uskoro bi za novosadski KC trebalo da se raspiše tender. Pored sedam postojećih rešenja za kragujevački KC, morali smo da se vratimo na početak i napravimo novo rešenje. Njegovo renoviranje će trajati nešto duže. Ti centri moraju da se osposobe zbog pacijenata, iako je istraga o onome što je dosad učinjeno u toku.
Zašto je bilo potrebno da se u istragu o „slučaju Ognjanović“ uključi i inspekcija Ministarstva zdravlja, ako se njime već bave policija i tužilaštvo?
– Nas samo interesuje po čijem nalogu, odnosno ko je dao dozvolu da se napravi tajni ugovor između Ognjanovića i Instituta za zaštitu majke i deteta. Institut je državna ustanova. Zašto bi nešto radili tajno? Dok sam ja ministar, u zdravstvu se ništa neće raditi tajno. U sve nabavke i tendere biće uključeni i novinari, odnosno javnost. Što se tiče Ognjanovića, budimo strpljivi još desetak dana, a onda ćemo sa rezultatima istrage zajedno izaći i policija i Ministarstvo zdravlja.
Kada pominjete tajnost i tendere, postoje različiti scenariji u vezi s Torlakom, od kojih je najčešći onaj da se kompanija sistematski uništava kako bi se što jeftinije prodala. Šta je istina i šta će biti sa Torlakom?
– Torlak je državna kompanija sa jakom tradicijom. Bila je jedna od prvih pet u svetu. Ima zainteresovanih za njegovu kupovinu, ali to nisu adekvatne, ozbiljne ponude. Takođe, mišljenja smo da Torlak treba da dobije strateškog partnera i da uz malo finansijske pomoći i bolju organizaciju može ponovo da postane jaka i ozbiljna kompanija. Dakle, ideja je da dobije strateškog partnera, a da većinski udeo u kompaniji zadrži država Srbija. Nisu tačne priče da se Torlak uništava da bi ga neko kupio.
Kako reagujete kada čitate izveštaj „European Health Consumer Index (EHCI)“, koji je uradila švedska ekspertska organizacija za potrebe Evropskog parlamenta? Naše zdravstvo je već drugu godinu zaredom najgore u Evropi.
– Ako je to zvaničan podatak, ja nemam pravo da to drugačije tumačim. Moram sa tim da se suočim. Nije važno kakvo je moje lično mišljenje, ali moram da uradim sve da mi više ne budemo na poslednjem mestu. Ako se sećate, čim je objavljen izveštaj, pozvao sam izvršnog direktora EHCI Arna Bjornberga u Srbiju. Mogu da vas obavestim da je on ponovo ovde, više od nedelju dana i da sam ga uzeo kao svog specijalnog savetnika. Obilazi zdravstvene ustanove i centre. Napravili smo plan obnove zdravstvenog sistema Srbije koji bi se sprovodio u tri faze – prva podrazumeva prioritete, ono što najhitnije može da da rezultat. Druga je postavljanje sistemskog rešenja, a treća faza je izrada plana za narednih 10 godina.
Koji su prioriteti?
– Prioriteti su liste čekanja. Naši napori su već dali rezultate – delom zbog bolje organizacije, a delom jer smo uspeli da popravimo nešto od opreme i da nabavimo novu. Angažovano je i više ljudi. U Nišu više nema liste čekanja za kardiološke intervencije. Popravljena su oba aparata za zračenje i rade punim kapacitetom. Druge ustanove takođe rade većim kapacitetom i do nove godine će liste čekanja u Srbiji biti smanjene za minimum 15 odsto. Takođe, formira se Fond za retke boleti, a uskoro bi trebalo da nabavimo gama nož za komplikovane operacije tumora na mozgu.
Mnoge intervencije se obavljaju kod privatnika. Ima li država kontrolu nad tim segmentom i kako privatnu praksu uvesti u sistem?
– Trenutno nemamo uvid u privatnu praksu. Po podne odete kod privatnika, završite pregled, platite.. Država o tome ništa ne zna, niti naplaćuje adekvatan porez. Ona mora da zna ko, šta radi i koliko se novca tu obrće. A govorimo o milionima evra u sivoj zoni. To mora sistemski da se reši. Sve te preglede i intervencije obavljaju doktori koji su pre podne radili u državnoj ustanovi. Po meni nije u redu da neko zauzima dve-tri pozicije, a da hiljade ljudi čeka na posao.
Izmene zakona
Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, o kojima su poslanici Skupštine Srbije raspravljali ovog vikenda, ukidaju se dve godine obaveznog staža, što je bio jedan od uslova za specijalizaciju zdravstvenih radnika. „Budući specijalisti su morali dve godine da provedu kao klinički lekari kako bi nastavili studije, a sada će to biti ukinuto. Prosek starosti specijalista u Srbiji je od 50 do 55 godina. Već nemamo dovoljno anesteziologa, radiologa i pedijatara, a sve manje lekara se odlučuje za specijalizaciju. Moramo razmišljati o budućnosti, zato kažem da su mnoge stvari došle na naplatu“, objašnjava ministar Lončar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
