Antifašizam je isto što i humanizam

– Vojna lica bolje od svih znaju šta je rat i kakve strahote donosi. Ginu nevini ljudi, deca, starci… Nama veteranima je bitno da mladim generacijama prenesemo iskustva i da ih upozorimo na ideologije i razmišljanja koja vode u sukobe. Smatrali smo da je Nirnberškim procesom zaustavljen fašizam, ali on se, nažalost, u Evropi ponovo javlja – priča nam nekadašnji načelnik štaba oružanih snaga SSSR-a, general Mihail Aleksejevič Mojsejev.

Osim što je tri godine rukovodio sovjetskim oružanim snagama krajem osamdesetih, Mojsejev je i profesor na Univerzitetu Lomonosov i predsednik Sveruskog saveza veterana. U tom svojstvu je bio gost SUBNOR-a i učestvovao u obeležavanju 70. godišnjice oslobođenja Beograda. Dva saveza su potpisala ugovor o saradnji, a general se osvrnuo na aktuelnu političku situaciju u svetu. Smatra da Hladni rat između Amerike i Rusije nikada nije ni prestajao.

– Hladni rat nikada nije prestajao. Samo je bilo pitanje vidova i jačine ispoljavanja. Rusija ne ugrožava ničiji suverenitet, niti zagovara bilo kakvu vojnu akciju u svetu. U Ukrajini nema ruskih oružanih snaga, borbe se, nažalost, vode između ruskog naroda koji tamo živi i Ukrajinaca. Oni su naš bratski narod i velika je tragedija šta se tamo događa – kaže Mojsejev. Na pitanje otkud toliko ratnih sukoba širom sveta, ako su vodeće države demokratske, ili bar teže tome, naš sagovornik razloge vidi u ciljevima.

– U Drugom svetskom ratu se vodila borba protiv država koje su sledile ideologiju fašizma. Danas se ne vodi borba za mir, već za energente i geostrateški prostor. I ne vidim kako će se to zaustaviti, jer se povodi za izazivanje ratova maskiraju drugim ciljevima. Zato je na veteranima i antifašistima da ukažu na pogubnost ratova. Nije to lako, s obzirom na to da se i Nobelove nagrade za mir avansno daju – navodi Mojsejev.

Među gostima SUBNOR-a, koji su dvodnevnu posetu završili polaganjem venaca na groblju oslobodiocima Beograda, bile su delegacije Svetske federacije veterana (delegaciju je predvodio potpredsednik Dan Vigo Bergtun, jer je predsednik nedavno umro), predstavnici SUBNOR-a iz svih bivših republika SFRJ, članovi ANPI-a (antifašista Italije) i delegacija Međunarodne federacije otpora i antifašista(FIR).

Njen predsednik Vilmoš Hanti kaže da je fašizam danas mutirao u odnosu na svoje začetke, i iznosi interesantnu tezu o tome šta je antifašizam.

– Antifašizam je isto što i humanizam. Ne treba ga izjednačavati sa bilo kojom ideologijom. To nije stvar pripadnosti levici ili desnici, iako su ideje levice bliže idejama antifašizma. Treba imati u vidu da su se u Drugom svetskom ratu mnogi desničari borili protiv fašizma. Počev od sveštenih lica i vernika. U aprilu sam imao sastanak sa papom Franjom u Vatikanu. Predao sam mu diplomu, jer je za godinu dana mandata puno učinio za ideju antifašizma. Pomagao je siromašnima i slojevima ljudi na marginama društva i rekao da nijedan hrišćanin ne može da bude antisemita – ukazuje Hanti.

Cilj organizacije na čijem je čelu je da stečena iskustva tokom Drugog svetskog rata prenese mladima. Da im usadi ubeđenje – nikad više fašizma. Da jedna grupa ljudi nema za ideju uništenje druge grupe ljudi različite vere, nacije, rase…

– Generacija koja je preživela fašizam tokom Drugog svetskog rata je malobrojna. I sve nas je manje, jer biološki sat otkucava. A vidimo da u svetu i Evropi nečovečne ideje ponovo dobijaju na snazi. Iskazuju se u mnogo perfidnijim formama, nego pre 70, 80 godina. Ideja fašizma mutira. Prilagođava se današnjim uslovima. Ljudi imaju sve manje uticaja na sopstveni život, a prave demokratske vrednosti se sužavaju – kaže Hanti. Jedan od razloga je, dodaje, ekonomska kriza koja je dovela do eskalacije pogubnih ideja.

– Za sopstvene neuspehe uvek su nam krivi drugi. Tako su Romi ponovo na udaru, nacije koje nam nisu bliske, raste antisemitizam a teorije zavere dobijaju na snazi. Krajna desnica to dozvoljava i iskorišćava. Mađarska u tome prednjači u odnosu na Srbiju. Ekstremna desnica je u velikom usponu. Deluju u svim segmentima društva, uključujući i politiku. To pokazuju i rezultati izbora. FIR se bori da pripadnici krajnje desnice ne uđu u institucije, jer razaraju demokratsko državno uređenje. EU ne čini dovoljno u sprečavanju eskalacije ideja ekstremne desnice – naglašava Hanti.

Kako dodaje, jedinu nadu da će se stvari promeniti budi činjenica da sve antifašističke organizacije imaju podmladak i da mladi postaju svesni istorijskih činjenica, uprkos pokušajima revizije istorije.

Rehabilitacija četnika – politički projekat

Činjenicu da su u nekim zemljama rehabilitovani pokreti koji su sarađivali sa fašistima, Vilmoš Hanti obrazlaže dnevnopolitičkim ciljevima: „U svakoj zemlji se na drugi način pojavljuje fašistička ideja. Kao što se u Srbiji rehabilituju četnici, u Mađarskoj se rehabilituju križari. To su političke igre i jedan od načina da se vlasti dodvore biračima. Da ih pridobiju. Neki od zagovornika takvih ideja zauzimaju važne državne pozicije i zato se profašistički pokreti rehabilituju“.