Dečake otimaju i teraju da ribare za 88 dolara godišnje

„Dvoje meštana je uputilo strance ka mestu gde mogu da nađu mlade ribare. Kada su naišli na moje drugove i mene na jezeru, privoleli su nas novcem i rekli da nam nude dobro plaćen posao u Tanzaniji“, seća se desetogodišnji Valusungu Msondo, koga su trgovci ljudima pronašli dok je pecao na jezeru Malavi.

Dečak i njegovi prijatelji mislili su da je ponuda stranaca šansa za bolji život od onog zakovanog u siromaštvu koji vode, ali su se uskoro našli u još gorem paklu. Msondo živi u Ngali na granici Malavija, u oblasti Karonga, nedaleko od Tanzanije. Odatle su petorica krijumčara krenula u potragu za ranjivom decom.

Lakovernom Msondu i njegovim prijateljima trgovci ljudima su ponudili zavodljivu sumu koju će zaraditi ribarenjem na jezerima Rukva i Tanganjika u Tanzaniji. „Nismo se dvoumili da prihvatimo, jer smo mislili da je to jedini način da se izvučemo iz bede i siromaštva u kome smo živeli“, kaže.

Kada su dečacima rekli da ništa ne govore roditeljima, nekoliko Msondovih prijatelja se predomislilo. Međutim, Msondo, čija je porodica izuzetno siromašna, odlučio je da krene sa njima jer je poverovao da, prvi put u životu, neće morati da brine o novcu. Na putu im se pridružilo još nekoliko dečaka i posle par nedelja napornog putovanja stigli su do jezera Rukva, okruženog gustom džunglom punom divljih životinja poput zmija, hijena, lavova i tigrova.

Kada su stigli u džunglu, Msondo je shvatio da je prevaren. U na brzinu sklepanom naselju živelo je nekoliko desetina dece iz različitih delova Afrike. Svima je rečeno da moraju da ribare devet sati dnevno. Dobiće novac, ali samo 88 dolara za godinu dana rada. Msondo je rešio da se vrati kući, ali su se krijumčari samo prezrivo nasmejali.

„U tom trenutku, svi lepi snovi o budućnosti su nestali, a moje gazde, koje su mi u Malaviju izgledale kao dobri samarićani, okrenule su se protiv mene“, kaže on.

Ribarenje na tanzanskim jezerima može da bude opasno po život i Msondo priča da su krokodili pojeli nekoliko dečaka. Među stradalima je bio i jedan od njegovih drugova iz Ngale. Msondo kaže da nikada neće zaboraviti ono što je video.

Prema izveštaju američkog Stejt departmenta, Malavi je među prvim državama na meti trgovaca ljudima koji tragaju za muškarcima, ženama i decom koje će koristiti za prinudni rad i prostituciju. U izveštaju se upozorava da Vlada Malavija ne ispunjava ni minimum standarda za iskorenjivanje trgovine ljudima, iako se trudi da ovaj problem stavi pod kontrolu.

U oktobru 2009. godine, Odsek za međunarodni razvoj Vlade Velike Britanije finansirao je projekat za borbu protiv trgovine ljudima kako bi se zaštitila deca izložena riziku u Malaviju, ali je pomoć obustavljena šest meseci kasnije. Danas stručnjaci strahuju da će problem eskalirati.

Predstavnici lokalnih zajednica kažu da i sami Malavijci sarađuju u trgovini ljudima sa Tanzancima, namamljujući decu da pređu granicu.

Mvirang’ombe, vođa zajednice u oblasti Ngala, kaže da je „veoma zaprepašćen“ ovim događajima. „Već smo izgubili jednog dečaka koga je uhvatio krokodil na jezeru Lukva. Dobili smo samo poruku, nismo imali priliku ni da sahranimo njegove ostatke, već smo samo održali simboličnu ceremoniju i za sve nas je to bilo veoma bolno“, kaže on.

Iako je obavestio Vladu Malavija o nesreći, još uvek ništa nije urađeno po njegovoj prijavi. „Zaista sam se potresao, jer mi i dalje gubimo nedužnu decu, a vlada bi morala da učini nešto ako stoji iza tvrdnje da je trgovina ljudima nezakonita“, upozorava Mvirang’ombe.

Habiba Osman, aktivistkinja za ljudska prava iz Malavija, kaže da nedostatak zakona o trgovini ljudima doprinosi porastu tih krivičnih dela. „Problem je što nemamo zakon o trgovini ljudima, što vladi otežava aktivnu istragu tih slučajeva. Uvek se rastužim kad čujem novu žalosnu priču iz oblasti Karonga i krajnje je vreme da izvršimo jači pritisak na zakonodavce da se usvoje neophodne pravne mere“. Osmanova kaže da je puno dečaka i devojčica koji se odvode u druge afričke zemlje poput Zambije, Mozambika i Južne Afrike, gde ih krijumčari prisiljavaju na pružanje seksualnih usluga i domaće ropstvo.

Šef Čilumba policije Vasambo kaže da državljani Tanzanije namamljuju nezaposlene mlade ljude u Malaviju da pređu granicu da bi lovili ribu za male nadnice.

„Svestan sam činjenice da većina mladih odlazi tamo zato što nema priliku da zaradi novac za život. Davanje kredita za započinjanje nekog posla i otvaranje privremenih radnih mesta pozitivno bi uticalo na borbu protiv trgovine ljudima ovde“, kaže Vasambo.

Haston Džaji iz lokalnog ogranka Ministarstva za ravnopravnost polova i socijalnu zaštitu oblasti Karonga kaže da je, iako postoje potvrđeni izveštaji o trgovini ljudima u tom delu zemlje, broj slučajeva smanjen zbog vladinih kampanja kojima se javnost obaveštava o takvim pokušajima.

Međutim, ove kampanje su prekasno otpočele za Častona Mvafulivu i Imota Msuku iz Karonga, dvojicu dečaka koji su takođe bili žrtve trgovaca ljudima. Radeći kao ribari na jezeru Rukva, i oni su bili svedoci napada divljih životinja i krokodila na mlade žrtve. Kažu da je veliki broj dece preminuo od kolere zbog loših sanitarnih uslova, jer u privremenom kampu skoro da nije bilo pijaće vode, a još manje hrane.

„Imali smo i mnogo drugih problema sa kojima smo se borili na jezeru osim finansijski izrabljivali. Glad je bila veliki problem. Spavali smo na drveću zbog straha da nas ne pojedu divlje životinje jer ih je bilo puno“, kaže Msuku.

Dečaci su bili i bukvalno zarobljeni u ribarskom kampu deset meseci jer su trgovci ljudima odbijali da im daju bilo kakav novac. Konačno ih je jedan od njih odvezao do reke Songve i ostavio ih na obali. „Išli smo divljim putevima do Malavija jer nismo imali pasoše, a kada smo stigli, zamolili smo carinike na granici da nas odvezu do naših kuća u Čilumbi i Ngali“, kaže Msuku, dodavši da je još mnogo dečaka i mladića iz Malavija ostalo u Tanzaniji.

Msondo je jedan od srećnika koji su uspeli da pobegnu i vrate se u Malavi. Zakleo se da ga trgovci ljudima više nikad neće namamiti: „U školu se neću vratiti jer je ribarenje za mene izvor hrane, iako sam svestan da je obrazovanje prekretnica za uspešan život.“

Međunarodna mreža uličnih novina (INSP), Međunarodni pres servis (Inter Press Service) i prvi balkanski ulični magazin Liceulice tokom ove godine objavljuju seriju tekstova o pitanjima siromaštva, a u okviru trogodišnjeg projekta koji finansira Evropska unija sa ciljem da se poveća svest u Evropi o međunarodnom razvoju. Čitav projekat zamišljen je sa ciljem da se u naslovima medija i na dnevnom redu političara nađu Milenijumski ciljevi razvoja, a kako bi ojačala politička volja za njihovo dostizanje, posebno u najnerazvijenijim zemljama. Međunarodna mreža uličnih novina podržava više od 120 uličnih novina, u 40 zemalja, na šest kontinenata. Od svakog prodatog broja uličnih novina, pripadnici ugroženih grupa direktno zarađuju polovinu, obezbeđujući tako prihod sebi i svojim porodicama. Preko 200.000 beskućnika promenilo je svoj život prodajući ulične novine, koje su, takođe, kvalitetan, nezavisni medij. Više detalja možete pročitati na www.street-papers.org

Preveo: Milan Petrović Tica