Država na koju Zapad, Rusija i Kina gledaju sa poverenjem

Njena porodica živi od početka prošlog veka u Almatiju. Njeni preci su Tatari sa Volge. Preselili su se u Almati kad je grad, osnovan 1854. godine kao tvrđava ruske vojske na jugu carstva, počeo da se razvija i postaje važan privredni centar u Centralnoj Aziji. U Kazahstanu, u miru, živi oko 250 različitih naroda. Marina priča na ruskom. Njen jezik ima tipičnu melodiju kazahstanskog naglaska; rečenice liče na lagano i romantično pevanje. Kad je upisala kazahstansko-nemački Univerzitet u Almatiju, Marina je bila puna nade. Dobila je i stipendiju kako bi završila master iz inženjerstva u Nemačkoj. Vratila se u Kazahstan nadajući se da će naći posao u rodnom gradu. Različite firme koje se bave kontrolom električnih sistema su je kontaktirale. Međutim, kada su je poslodavci pitali da li je spremna da primi mito u ime firme da bi potvrdila da je kod mušterija sve u redu, čak i kada nije, Marina je čvrsto odbila posao. Prošlo je već nekoliko meseci od kada se vratila iz Hanovera, i još uvek je bez posla.

BIROKRATSKA MAšINA

Korupcija je svakodnevna pojava u Kazahstanu. Birokratija je ogromna mašina koja bukvalno uništava građane. Lekarski sertifikat je neophodan čak i da se uđe na bazen. Za upis na fakultet, studenti moraju da spreme ogromnu dokumentaciju. Da bi dobili neophodne papire, ljudi su spremni da plate od 2.000 do 5.000 tengi (od 10 do 30 evra). To je najbrži i najefikasniji način da se stigne do bilo kog cilja. Korupcija u Kazahstanu je postala sistem koji savršeno funkcioniše i niko se ne čudi ako lekar, policajac ili profesor na fakultetu traži mito. Kazahstan je samostalna država od 1991. godine, posle raspada SSSR-a.

– Niko tada nije mislio da će Kazahstan moći dugo da bude samostalan. Situacija je bila očajna, nije bilo hrane, sve su institucije implodirale, kaže Hartmut Fišer, profesor ekonomije iz San Franciska, koji od 1992. godine redovno posećuje Kazahstan, pomažući američkim institucijama da izgrade Univerzitet Kimep, privatnu i veoma skupu instituciju koja formira ekonomsku elitu države. Kimep je, bez sumnje, u službi američkih interesa u Centralnoj Aziji, ali je sigurno i jedan od najboljih Univerziteta u celoj državi.

Hartmut Fišer je tokom devedesetih bio i predsednik Kimepa. Svake godine se vraća u Almati da bi držao letnje kurseve. Svi ga znaju u gradu i svi ga prijateljski i srdačno zovu „Doktor Fišer“.

– Možete da mislite i da kažete sve što hoćete o predsedniku Kazahstana Nursultanu Nazarbajevu, ali morate da priznate da je napravio čudo: dvadeset godina posle raspada SSSR-a, Kazahstan nije samo samostalna država, nego je postao najdinamičnija ekonomska realnost u Centralnoj Aziji“. Doktor Fišer je u pravu. Slike Nazarbajeva su svuda po gradu, na bilbordima, na metro-stanicama, u školama, pa čak i na javnim bazenima.

Kult personaliteta je još uvek prisutan u Kazahstanu kao što je bio u Sovjetskom Savezu, i spaja se, bez problema, sa neoliberalističkim pristupom u oblasti ekonomije. Na poslednjim izborima, prošlog aprila, Nazarbajev i njegova partija su dobili 98 posto glasova (Postoji Narodna skupština, u glavnom gradu Astani, ali ne igra nikakvu važnu ulogu u politici Kazahstana). Novinar iz Almatija, koji pristaje da razgovara, pod uslovom da on i njegov list ostaju anonimni, primećuje da izbori uopšte nisu slobodni, ali i da jesu, Nazarbajev bi ipak dobio barem 75 posto glasova.

SVEPRISUTNI LIDER

Predsednik vodi državu više od 20 godina i još uvek uživa veliku popularnost, ne samo zbog neprestane propagande nego i zbog drugih važnih razloga. Iskoristio je pare koje je Kazahstan zaradio prodajući sirovine (najpre naftu, ali i plin i uranijum) da bi podigao kvalitet života svog naroda i uspeo je da uspostavi odlične diplomatske odnose sa prijateljima, pa čak i sa neprijateljima Kazahstana.

Nazarbajev je počeo svoju karijeru u Sovjetskom Savezu i postao prvi sekretar Komunističke partije Kazahstana po odluci Mihajla Gorbarčova. Kad se sovjetsko carstvo raspalo, Nazarbajev je odlučio da proglasi samostalnost države i postane predsednik.

– Nije to bila laka odluka, naprotiv, kaže doktor Fišer. – Da je Rusija tada uspela da uspostavi kontrolu nad svojom bivšom republikom, Nazarbajev bi bio streljan. On je to znao i ipak je preuzeo odgovornost. Ali se tada Rusija okrenula Evropi, sa ciljem da se približi Zapadu koji je napravio fatalnu grešku. Umesto da prihvati Rusiju i dozvoli da se politički približi Evropskoj uniji, pokazao je nepoverenje. Kada je Putin stigao na vlast i pojačao poziciju Ruske Federacije u svetu, odmah je dao do znanja da Kremlj smatra da sve bivše sovjetske republike pripadaju njemu. U međuvremenu, Nazarbajev je pojačao poziciju Kazahstana u svetu zahtevajući da država bude deo najvažnijih međunarodnih organizacija. Poslednji čin ove politike bio je ulazak zemlje u WTO, Svetsku trgovinsku organizaciju, prošlog avgusta.

Nazarbajev je bio taj koji je predložio Putinu da zajedno formiraju Evroazijsku uniju, koja je na početku bila samo carinska unija, a koja će od 1. septembra 2015. godine postati prava ekonomska unija. Osim Rusije i Kazahstana, savezu pripadaju i Kirgistan, Belorusija i Jermenija. Nazarbajevljev potez je bio pravo remek-delo diplomatije, zato što je sačuvao samostalnost i dostojanstvo Kazahstana i nije iritirao Kremlj.

U isto vreme, Nazarbajev nije zaboravio na Amerikance i dozvolio je da se američke firme otvaraju u Kazahstanu. Pustio je Kimep (Nazarbajev je jedan od vlasnika) da formira nove kadrove za te iste firme i, što je za SAD bilo najbitnije, dozvolio je da američka masovna kultura preplavi bioskope, televizije, novine.

MIRIS NAFTE

Može se reći da je u Kazahstanu prisutna ruska politička hegemonija, dok SAD vlada na kulturom planu. Mentalitet uživanja i konzumerizma samo je naizgled u sukobu sa tradicijom, koja je još uvek veoma prisutna u Kazahstanu. Upravo se tradicija – patrijarhat, venčanje odmah posle fakulteta, kult predaka, kult porodice – spaja sa novom kulturom biznisa i garantuje stabilnost u društvu koje gleda u budućnost čuvajući prošlost. Mladi se ludo zabavljaju u diskotekama, ali u isto vreme stupaju u brak sa 22 – 23 godine.

Glavni akter u ekonomskoj sferi, sila koja vlada na privrednom planu, jeste Kina. Peking se bukvalno gura u Kazahstan komercijalnim dogovorima. Kineska politička elita se kreće „pod radarom“ da ne bi pokvarila svoje dobre odnose sa Rusijom. Ne želi nikakvo političko ili kulturno prisustvo u Centralnoj Aziji, samo hoće da plasira svoja dobra i kupuje kazahstansku naftu.

Kazahstan je zemlja na koju Zapad, Rusija i Kina gledaju sa poverenjem i u kojoj je prihod po glavi stanovnika oko 10.000 dolara mesečno. Privredna situacija nije uopšte loša. Ipak, neka se duboka uznemirenost oseća u celom društvu. U Almatiju, niko o tome ne priča otvoreno, ali je jasno da su skoro svi svesni da je Nazarbajev načinio dve kapitalne greške, koje bi cela zemlja mogla da plati veoma skupo.

Kao prvo, predsednik koji sada ima 75 godina, nije razmišljao i očigledno neće da razmišlja o svom nasledstvu. Ko će da nastavi njegovu politiku? Da li će Kazahstan nastaviti da bude predsednička republika ili demokratija? Nema niti čoveka niti nove elite koja bi mogla da vodi državu posle Nazarbajeva. Predsednik Kazahstana podseća na Tita, koji je imao odlične odnose sa svim državama na svetu, ali je previše kasno razmišljao o svom nasledstvu. Kazahstan bi mogao da doživi tužnu sudbinu Jugoslavije. Nazarbajev je nedavno odlučio da reformiše sudski sistem kako bi zaustavio korupciju u ovom sektoru, ali neće da dira zakonodavni sistem, koji je ključan za radikalnu promenu u društvu. Kazahstanu su sada neophodni građani koji će da odlučuju o svojoj sudbini posle Nazarbajeva. Trenutno, u Kazahstanu nema građana, samo pasivnih podanika.

Druga Nazarbajevova greška tiče se privrede. Kad je cena sirovina bila visoka, ministarstvo ekonomije nije investiralo pare u infrastrukturu ili u poljoprivredu (Almati na kazahstanskom jeziku znači „Otac jabuka“. Grad je bio poznat po svojim odličnim jabukama, kojih sada više nema, jer je država finansirala samo preduzetnike, bliske partiji, koji nisu bili stručnjaci i nisu primenjivali nove metode u gajenju voća. Jabuke iz Poljske bile su jeftinije što je dovelo do bankrota kazahstanskih poljoprivrednika.

Misleći da će cena nafte biti večno visoka, predsednik se nije pobrinuo ni da diversifikuje resurse i oslobodi Kazahstan od „naftnog ropstva“. Sada, kad je cena nafte pala sa 100 na 40 dolara po barelu, u roku od nekoliko meseci, zemlja je u velikim teškoćama. Teška ekonomska situacija može da dovede do balkanizacije zemlje.

„Vrati se kući, u svoju Rusiju“,

U Kazahstanu su još uvek prisutni etnički konflikti, uprkos svim Nazarbajevljevim pokušajima da izgradi multikulturalno društvo. Rusi na severu i Uzbekistanci na jugu samo čekaju trenutak da se oslobode astanske kontrole. Kazahstanci se boje da bi se u njihovoj državi mogao dogoditi ukrajinski scenario. Od kada je počeo rat između Moskve i Kijeva, Rusi u Kazahstanu su postali sumnjivi.

– Neću da razmišljam o onome što će biti posle Nazarbajeva, kaže Marina gledajući uznemirena oko sebe. – U svim javnim preduzećima vladaju Kazahstanci nacionalisti. „Vrati se kući, u svoju Rusiju“, rekao mi je jedan čovek na ulici pre nekoliko dana, dok sam sa drugaricom pričala na ruskom. Ali kuda bismo otišli moja porodica i ja? Ovde smo se rodili, ovde živimo oduvek. Ovde je moj dom…“

Na raskršću naftovoda

Nazarbajeva je dugo mučio problem izvoza nafte iz zemlje koja nema direktni izlaz na okean. Kazahstan ima tri važna nalazišta nafte, a najveće je Tengiz, blizu Kaspijskog mora, od kojeg kreće naftovod ka Rusiji. To znači da je Putin taj koji kontroliše kazahstansku naftu. Kina je završila izgradnju novog naftovoda od Kazahstana. Njen cilj je da kupi dobar deo nafte proizvedene u Kazahstanu i da je prodaje drugim zemljama. Kineska opcija je dosad najbolja, zato što svi naftovodi planirani u prošlosti (Nabuko, Južni tok) prolaze kroz Kavkaz, na kom je politička situacija veoma nestabilna. U tom slučaju, Kazahstan bi brodom prenosio naftu do Bakua, u Azerbejdžan, gde počinju naftovodi, što je veoma skupo.